Mahsa Amini postala je simbol protesta žena širom Irana u borbi za svoja ljudska prava. Brojne pripadnice nežnijeg pola su iz protesta počele da seku svoju kosu i spaljuju marame koje su decenijama unazad morale da nose kako bi u javnosti pokrivale glavu. U protestima koji se danima dešavaju u Iranu nebrojano je žrtava režima.
Priča o nepovoljnom položaju žena u Iranu datira mnogo dublje u prošlost. Islamska revolucija 1979. godine dovela je do seizmičkih promena u jednoj od najzatvorenijih zemalja sveta, i to najviše za pripadnije nežnijeg pola. Jedna od oblasti koja je detaljno preispitana jeste i način na koji se one oblače, kao i to da li pokrivaju kose. Naime, prethodni šah je tokom tridesetih godina zabranio pokrivanje lica i naložio policiji da na silu skida marame. Potpuno suprotno, početkom osamdesetih, nove islamske vlasti uvele su obavezan način oblačenja prema kome žene moraju da nose hidžab.
shutterstock.com
- Koketne žene, koje se šminkaju i izlaze na ulicu, koje izlažu svoje kose, vratove, svoje obline nikada nisu uradile ništa dobro. Ne znaju kako se može biti koristan, ni društveno, ni politički, ni u profesiji. A to je zbog toga jer, razgolićavajući se, odvraćaju pažnju ljudi i izazivaju ljutnju - rekao je u to vreme tadašnji vođa islamske revolucije u Iranu.
Ubrzo po dolasku na vlast, novi Vrhovni vođa Irana Ajatolah Ruhola Homeini naredio je da sve građanke moraju da nose veo, bez obzira na religiju ili nacionalnost. Osmog marta, na Međunarodni dan žena 1979. godine, na hiljade pripadnica nežnijeg pola svih starosnih dobi protestovalo je protiv tog zakona. S druge strane, studenti revolucionari su za taoce uzeli desetak zaposlenih u američkoj ambasadi, dok je na hiljade antiameričkih demonstranata opkolilo zgradu. Amerika je viđena kao glavna pretnja islamu, ali i svemu ostalom što se vezivalo za tradiciju iranskog naroda.
Taoci su specijalnom operacijom američkih specijalaca izvučeni na sigurno, a Iran je postao ovo što je danas.
shutterstock.com
Naredne godine, molebani petkom su postali prilika za vernike da se okupe i solidarišu. Međutim, taj ritual i dalje pripada muškarcima. Ženama nije bilo dozvoljeno da budu u istoj prostoriji sa muškarcima, pa su se one molile u odvojenim sobama.
Možda vas zanima…
Ženama u Iranu je zabranjeno da se na javnim mestima kupaju u kupaćim kostimima, a takođe ne smeju ni da plivaju s muškarcima.
shutterstock.com
Ruholah Homeini bio je političar i vrhovni vođa u Iranu od revolucije 1979. godine, pa sve do smrti 1989. Za Homeinija i njegove sledbenike prava žena su bila sporedna stvar. Oni su videli iranske žene kao suprotnost liberalnim zapadnim ženama.
- Nosi hidžab ili ćeš dobiti po glavi - glasila je jedna od parola u revolucionarnoj godini 1979, dok je druga bila: "Smrt nepokrivenim".
shutterstock.com
Još u proleće 1979. Homeini je zatražio od žena da nose marame. Potom je 1983. parlament doneo zakon o batinanju žena koje odbijaju da se pokriju, a predviđena je kazna od 74 udarca. Od 1995. se takvi prekršaji kažnjavaju sa do 60 dana zatvora. Iranske žene koje se nisu pokrivale bile su nazivane "zapadnim prostitutkama". Tradicija pokrivanja glave hidžabom je iskorišćena da bi se u širokim slojevima društva ukorenila slika "prave" iranske žene.
Danas, stanovnice Irana više ne žele da trpe teror zbog načina oblačenja, već da nošenje hidžaba bude njihov slobodan izbor.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)