Smokva je veoma zaustupljena na tlu Srbije i često se koristi u ishrani. Bogata je kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, vitaminom B6 i kalijumom, kao i balastnim supstancama ili vlaknima i ne sadrži masti. I sveže i sušene smokve su bogate pektinom, pa efikasno snižavaju holesterol i poboljšavaju varenje.
Ipak, jedna zanimljivost decenijama je vezana za ovu egzotilnu voću. Često se pominje da se u svakom njenom plodu nalazi mrtva osa. Sada je ova dilema otklonjena od strane stručnjaka. Dokaza o ovoj teoriji nema, međutim, postoji itekako jasna veza izmeđi osa i smokvi.
Proces oplodnje smokve u kojem učestvuju vrlo male ose iz roda Blastophaga grossorum zove se kaprifikacija. Cvetove oprašuju vrlo male ose koje u plod smokve ulaze u potrazi za prikladnim mestom za polaganje jaja. U obliku jajašca prezimljuju u malim plodovima divlje smokve, a aktiviraju se u proleće kada ženske ose izlaze i vrše ulogu oprašivanja.
Možda vas zanima…
U plodu ostaju muške ose koje se u sledeća tri meseca, koliko plodu treba do zrelosti, potpuno razgrade. Bez ove uloge oprašivanja, divlje smokve se ne bi mogle same razmnožavati semenom, a zauzvrat pružaju sigurno utočište i hranu sledećoj generacija osa. Ovde je najvažnije da se ovaj proces odnosi na divlje sorte smokava koje imaju tri roda godišnje, ali ne i na one sorte smokava koje smo navikli jesti i koje godišnje rađaju samo dva puta, piše Index.hr
Smokva je jedna od rietkih kultura voća koje se retko ili gotovo nikako ne tretiraju pesticidima tako da zasigurno spada među najmanje tretirano voće koje koristimo u prehrani, a po svojim je nutritivnim vrednostima u vrhu voćnih kultura. Osim što nisu tretirane pesticidima, sada možemo biti sigurni da su smokve pogodne i za veganski način ishare, piše Index.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)