Vaskršnja jaja simbolično predstavljaju rađanje novog života i samim tim su obeležje Vaskrsa, odnosno Hristove pobede života nad smrću.
Jaja se farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i tom prilikom posetila cara Tiberija. Kao znak pažnje ona je caru poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse“.
Marija Magdalena Mironosica bila je verna Isusova sledbenica koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz njega tokom stradanja. Njoj se Hristos prvoj i javio nakon vaskrsenja.
Pixabay.com
Za crkvu je bitna simbolika
Kako za Srećnu republiku objašnjava verski analitičar Predrag Đokić, crkva nema striktna pravila kada se farbaju vaskršnja jaja.
- To je stvar običaja, jedni ih farbaju na Veliki četvrtak, drugi na Veliki petak ili Veliku subotu. Nije bitno kada se jaja farbaju, već njihova simbolika. Kako što pile da bi se izleglo mora da probije ljusku, tako je i Hristos razorio kapije ada, pobedio smrt i vaskrsao. Zato je jaje je simbol vaskrsenja - objasnio je Đokić.
Prema njegovim rečima, jaja se farbaju u crvenu boju jer ona označava nevino prolivenu Hristovu krv.
Možda vas zanima…
- Crkva ne poznaje simboliku čuvarkuće, to više pripada narodnim običajima koji su se zadržali do danas - dodao je on.
Pixabay.com
Narodna verovanja
S druge strane, prema narodnim verovanjima, prvo jaje koje domaćica ofarba u crvenu boju predstavlja čuvarkuću i ono se čuva do narednog Vaskrsa. Kao što mu samo ime kaže, verovalo se da to vaskršnje jaje čuva porodicu od zla. Drži se u odabranom kutku kuće, najčešće pored slavske ikone u ukrasnoj kutiji, kako bi porodica živela u sreći i blagostanju do narednog Vaskrsa.
Budući da gotovo svaki kraj Srbije ima svoje običaje, tako se na drugačije načine tumači i simbolika čuvarkuće. Nekada je postojao običaj da se ofarbana čuvarkuća noć uoči Vaskrsa potopi da prenoći u vodi s bosiljkom, drenom i biljkom zdravac. Sutradan ujutru, na Vaskrs, ukućani bi se umivali tom vodom kako bi bili zdravi. Na vaskršnje jutro majka bi čuvarkućom protrljala obraze svakog deteta da ono bude rumeno i zdravo.
Po selima na Fruškoj gori čuvarkuća se sa ljuskom mrvila i davala stoci i živini kako bi bila zdrava i napredna.
Pixabay.com
Šta raditi sa čuvarkućom?
Mnogi imaju dilemu šta uraditi sa čuvarkućom od prethodne godine. I tu postoje različiti običaji. U selima pored velikih reka kao što su Dunav ili Morava, čuvarkuća se bacala u vodu jer se verovalo da će reka odneti sva zla i nesreće.
Postoji i običaj da se čuvarkuća od prethodnog Vaskrsa zakopava u dvorište pod drvo, na njivu ili u vinograd kako bi zemljište bilo plodno, ali i da bi se obezbedila zaštita useva od vremenskih nepogoda.
Komentari (0)