Svako ko je usred leta pokušao da dođe do vodoinstalatera, zna da je to podjednako plodonosno kao i traženje vode u suvoj drenovini. Eh, da je barem moje kupatilo bilo tako suvo. Elem, portal Srećna Republika i moja malenkost vam donose moje dogodovštine sa majstorima.
Leto, avgust mesec. Nama tuš kabina već neko vreme curka, ali bilo je podnošljivo, računamo neće nam pasti kruna sa glave ako obrišemo par kapi sa pločica nakon tuširanja. Mislim da smo tu i prizvali lošu karmu, jer se koliko sledećeg dana tih par kapi pretvorilo u baricu, pa u potočić, pa u rečicu, pa u poplavu!
shutterstock.com
Začarani krug, istuširaš se, brišeš poplavu na plus 40, pa se oznojiš, pa se opet istuširaš i ajmo Jovo nanovo! I suprug i ja se dosetimo da pozovemo vodoinstalatera, i to ni manje ni više nego sa preporukom - kad jednom radi da odradi kako valja. Čovek dođe u inspekciju, počupa sve plastične lajsne po tuš kabini, poskida lepak, dijagnostifikuje kvar, ostavi sve tako, kaže da će da dođe čim može da sve zadihtuje i ode.
I on ode tako na nedelju, pa na dve, pa na čak tri nedelje. Naravno lajsne skinute, tuš kabina gola kao od majke rođena, a mi nekako moramo da održavamo ličnu higijenu. Da postiji olimpijska disciplina tuširanja na 30 sa 30 centimetara bez prskanja vode van datog radijusa, mi bismo bili šampioni.
pexels.com
Naravno voda curi, mi je kupimo, klizamo se po onim pločicama, samo što vratove ne polomismo, počela vlaga debelo da se oseća. U tom trenutku sam znala kako je ljudima sa čuvenog već klipa „Svi će da poginemo u vodu!“. Pomolimo se i uđemo u tuš kabinu, pa izađemo vam nje sa najvećom zebnjom u srcu da utvrdimo kolateralnu štetu.
Eto ga majstor tri nedelje kasnije, kaže: "Bio sam zauzet, ugrađivao bazene".
Možda vas zanima…
On instalira infrastrukturu za brčkanje, a nama se kupatilo pretvorilo u bazen. Mislim se: "Što ne dođe ovaj moj bazen od kupatila da središ?!". Kad on da izvrši inspekciju ponovo i da vidi na šta treba prvo da se baci, dade istorijsku izjavu koja će od današnjeg dana biti zabeležena u analima beskorisnih konstatacija: „A, ovde baš naljeva!“. Jel? Vidiš, nisam primetila!
pexels.com
Kad se dohvatio onog silikona, pao mi je kamen veličine Kopaonika sa srca. Konačno ću kao čovek moći da se okupam, a ne da se polivam kanticom za zalivanje cveća. Ni miris onog lepila koji prži čulo mirisa i moždane ćelije nije mogao da pokvari moju radost. Ni upozorenje da barem 12 sati ni ne pogledamo tuš kabinu kako bi lepljenje bilo uspešno. Mojoj sreći nije bilo kraja.
Naravoučenije priče je sledeće – Srbiji defakto nedostaje zanatlija i kvalifikovanih majstora. Danas tim poslovima retko ko želi da se bavi, a tržište rada vapi za njima. Preko su nam potrebni i njihove veštine su nezamenljive. Druga alternativa bi bila da svako nauči da obavlja barem osnovne popravke po kući, da od majstora i njihovih zgusnutih radnih rasporeda ne bismo zavisili baš toliko. Prosudite sami šta se više isplati!
Komentari (0)