Ovo je razlog zašto se krastavci iz marketa pakuju u PROVIDNU FOLIJU

Na prvi pogled, prizor deluje paradoksalno: u rafovima prodavnica, među gomilom voća i povrća, stoje krastavci - svaki pažljivo umotan u prozirnu plastičnu foliju. Dok mnogi kupci negoduju zbog još jednog sloja nepotrebne plastike, istina je da upravo ta tanka folija ima važnu ulogu u zaštiti hrane i - verovali ili ne - očuvanju planete.

Iako izgleda kao besmisleno pakovanje, plastika zapravo produžava životni vek krastavca i sprečava ogromne količine bacanja hrane. Bez zaštite brzo gube vlagu, smežuraju se i postaju nejestivi već nakon nekoliko dana. Plastična folija deluje kao "druga koža" - sprečava isparavanje i čuva svežinu i do tri puta duže nego što bi krastavac trajao bez nje.

Zvuči kao sitnica, ali posledice su ogromne. Bacanje hrane danas je jedan od najvećih ekoloških problema – čak 40 odsto ukupno proizvedene hrane u svetu završi u otpadu. Kada hrana propadne, ne gubi se samo sam proizvod, već i sva energija i resursi uloženi u njegov uzgoj, transport i skladištenje. Na deponijama taj otpad truli i oslobađa metan - gas koji ima višestruko jači efekat zagrevanja od ugljen-dioksida. Dakle, sprečavanje kvarenja jedne namirnice ima mnogo širi uticaj nego što deluje na prvi pogled.

Jedna obimna naučna studija sprovedena u Švajcarskoj pokazala je zapanjujuće rezultate: plastična ambalaža čini samo 1 odsto ukupnog ugljeničnog otiska krastavca. Najveći deo štete dolazi od energije potrebne za uzgoj u staklenicima (čak 74 odsto) i transporta (oko 20 odsto). Zbog toga je ukupan ekološki otisak krastavca umotanog u plastiku čak 4 odsto manji nego onog bez zaštite - jer duže traje i manje se baca.

Da bi se taj odnos lakše razumeo, naučnici su izračunali zanimljivu činjenicu: bacanje samo jednog krastavca ima isti ekološki efekat kao proizvodnja plastike za 93 krastavca. Drugim rečima, šteta od propadanja hrane mnogo je veća od štete od same ambalaže. Čak i minimalno smanjenje otpada - od svega 1 odsto - dovoljno je da upotreba plastike postane opravdana. U stvarnosti, folija smanjuje bacanje krastavaca za oko 5 odsto, što višestruko premašuje tu granicu.

Industrija sve više ulaže u održive alternative - biorazgradive omote na bazi skroba ili celuloze koji se mogu kompostirati kod kuće, kao i inovativne premaze od biljnih ekstrakata.