Doktor Nestorović, poznati dečiji pulmolog i alergolog u nastavku intervjua za Srećnu Republiku objašnjava kakva je današnja porodica, a kakva je bila nekad.
Ko treba u modernom društvu da vaspitava decu?
Postoji li u današnjem svetu "vreme za porodični ručak"?
Da li su baba i deda adekvatna zamena za roditelje?
Kada je vreme da mališane upišemo na prvi sport?
Kako razvod utiče na decu?
Možda vas zanima…
Sve o porodici i vaspitanju dece od strane poznatog pedijatra pogledajte na sledećem videu.
Da li porodica u pravom smislu reči i dalje postoji?
- U modernom dobu sam koncept porodice više ne postoji. Ljudi se retko viđaju zbog posla, a prestali su čak i da ručaju zajedno. Nema više "porodičnog ručka". Primera radi, kada je moja majka spremala ručak svi bi se okupljali! Moj otac bi posle ručka nastavljao sa poslom, a mi bi išli da se igramao, ali nema toga više. Planski je to urađeno prvo u Americi pa u ostatku sveta. Počev od našeg radnog vremena koje je od 9 do 5 popodne. Zašto mi tada radimo, da bi se uskladili sa Zapadom? To što kasnije ustajemo rezultuje da kada se vratimo kući sa posla već je noć. Deca dolaze premorena iz škole, a roditelji sa posla i potpuno je svima uništen dan - objašnjava dr Nestorović koji smatra da je za sve to odgovoran Zapad i navodi primer svoje svastike koja živi u Americi.
shutterstock.com
- Ona je lekar, a muž joj je programer. Kada dođu sa posla u najboljem slučaju odgledaju neku seriju zajedno i popadaju u krevet. Njih dvoje su sa decom malo tokom vikenda i to je sve, na to im se svodi život. Mi premalo vremena provodimo sa našom decom - ističe dr Nestorović.
Da li su bake i deke zamena za roditelje?
Poznati alergolog odgovara da nije pristalica toga da babe i dede čuvaju decu, a za to ima i savršeno objašnjenje. Takođe navodi i koje su dečije godine najbolje za početak bavljenja sportom.
- Da je priroda tako predvidela, onda bi babe i rađale decu. Bake i deke su previše popustljivi i nisu pravo društvo za mališane. Deca treba da budu sa svojim vršnjacima. Pre škole deca ne bi trebalo da treniraju grupne sportove, pošto su do 7.-e godine prilično sebična. Do tad mogu da voze biciklu, ali ne i da ozbiljno treniraju. Postoje sportovi koji zahtevaju da se ranije započnu, recimo hokej se preporučuje sa 4 godine. Na ekipne sportove je ipak preporuka tek od 7-8 godina. Tada se prvo stvara kolektivni duh, a današnja omladina i vrlo lako odustaje. Tu je važna ekipa u sportu, da dete bude sramota da je ono izneveri - ističe dr Nestorović koji dalje objašnjava da u današnje vreme deca previše gldedaju američke serije koje ne posmatraju dete kao deo porodice već kao individuu za sebe.
shutterstock.com
- Kada donosimo odluke kao individue, one se ipak tiču i svih naših ukućana. Kada dete kaže da će otići u inostranstvo, ono time utiče i na svoje roditelje i na njihovu sudbinu. Mi nismo planete u svemiru koje ne utiču jedne na druge. U američkim serijama vidimo kako su deca preterano samostalna, idu na koledže, ne održavaju kontakte sa roditeljima, menjaju škole, poslove ili se jednostavno razvedu tek tako - objašnjava dr Nestorović.
Kakve su posledice razvoda na decu?
- Znam dosta mladih parova koji se na prve nesuglasice odmah razvode ne razmišljajući kakve će to posledice ostaviti na dete. Deca se osećaju da su oni krivi za razvod. Ako si već stvorio dete, onda imaš i neku odgovornost prema njemu. Dešava se da dvoje ne mogu da žive zajedno, primera radi i ja sam se razveo. Roditelji međutim mogu da naprave civilizovan dogovor da dete ne oseti to. Manjem detetu se može reći da je tata dobio drugo radno mesto, ne može sada sa njima da živi, a dete će istinu svakako saznati kasnije. Nepotrebno je da se roditelji svađaju i vređaju pred detetom. Deca oko sedmog - osmog razroda takođe "hvataju vazduh", to je takozvano teško uzdisanje. Obično se to dešava kada im umre neki član porodice i kada oni shvataju da postoji i smrt, jer je do tog trenutka sve bajka. Oni tada shvataju da smo svi smrtni da i oni mogu da umru i to je jako traumatično za njih. Zato nisam pristalica odvođenja dece na sahrane, pričanja on smrti ili gledanje filmova tog žanra. Deca se brinu i o smrti bližnjih jer razmišljaju šta će biti sa njima samima. Ljudska bića nisu stvorena da budu sama - zaključuje poznati alergolog.
shutterstock.com
Lekar samoću objašnjava na primeru samice u zatvorima, kao o vidu najteže kazne.
- Najveća kazna u zatvoru je samica. Takođe primer za to je kada gledamo apokaliptične filmove kada neko ostane sam na svetu i sve ima, ali hoće da se ubije jer je sam. Mi u drugima vidimo sebe. Ti si onakav, kakav utisak ostaviš na drugog čoveka jer mi ne vidimo sebe objektivno. Mozak je to savršino izbalansirao da nas time zaštiti, jer čovek nikada nije dovoljno objektivan. Zato treba posmatrati šta drugi ljudi misle o nama - na kraju zaključuje dr Nestorović.
Pixabay.com
BONUS VIDEO:
Komentari (0)