Dr Nestorović je samo za Srećnu Republiku objasnio sve o opasnostima revolucionarnih lekova i količini medikamenata koje konzumiramo.
Ko je kriv što trošimo toliko pilula?
Da li funkcioniše medicina koja se svodi na pilule i zašto ne? Šta je onda rešenje?
Kako se rade vežbe disanja? Šta je autosugestija i kako je otključati?
Zašto je reč "zamisli" važna za marketing?
Ovo i mnogo toga još pogledajte na našem snimku.
Možda vas zanima…
- Nisam pristalica kada postoji neka revolucionarna terapija, uvek volim da sačekam malo. Postoji skandal oko antireumatskog leka Vajoksa u Americi gde je najmanje 120.000 ljudi umrlo od njega, a neki kažu čak i pola miliona. Bio je nov lek i svi su ga pili, ali uvek treba biti oprezan, zato ne volim nove lekove.
Jesmo li mi nacija koja pije mnogo lekova?
- Polovinu svih svetskih lekova popiju Amerikanci. Kod nas to nije bilo do skoro slučaj, ali sada vidim da je to počelo da se dešava. Delimično jesu krivi lekari i farmaceutska industrija sa promocijom. Sada se pije sve i svašta. Koncept da budeš zdrav kroz pilulu je besmislen. Da bi bio zdrav moraš da imaš fizičku aktivnost, psihičku stabilnost – mozak, sreću, pošto znamo da depresija skraćuje ljudski život - počinje izlaganje na novu temu dr Nestorović.
Pixabay.com
Doktor objašnjava kako današnji psijihatri nemaju vremena da se svakim pojedinačnim pacijentom duže bave, tako da samo prepišu lekove, a to ne može ljudima mnogo da pomogne ukoliko je to jedini vid terapije.
- Imamo veliki problem anksioznosti. Meni dolaze mlađi ljudi od 20 do 30 godina, koji su strahovito anksiozni, guše se, lupa im srce, ne mogu da dođu do vazduha, ne mogu da spavaju i slično. Svi oni piju anksiolitike, ali to ne funkcioniše. Prvi anksiolitik je lansiran `56. godine i od tad manje-više sve je isto. Kada ga pijete smiri vas u datom trenutku, ali vremenom se efekat gubi, a postajemo zavisni od leka. Tako da u nedostatku leka postajemo anksiozani - objašnjava dr Nestorović.
Doktor navodi lični primer kada ga je jedno vreme bolela kičma, svi su ga savetovali da uzme brufene koje je tada počeo da pije. Uz njih je dodao i bensendine, pošto oni opuštaju mišiće.
- To je stvarno imalo logike i popustio bi me vrat. Doduše to isto radi i alkohol i to uz mnogo manje neželjenih dejstava. Međutim, posle par godina sam shvatio da ne mogu bez lekova. Zaključio sam, da mene boli vrat zato što sam napet, pa kako je spazam tih vratnih mišića, dobijem i pritisak, zato što spazam tih mišića pritiska tu kičmu, pa povećava i krvni pritisak. Onda sam našao rešenje - ističe dr Nestorović.
Evo šta me je spaslo, a nisu lekovi!
Doktor navodi da su ga iz celog začaranog kruga medikamenata, bolova i visokog pritiska spasle vrlo jednostavne vežbe.
- To su vežbe disanja, popularno nazvane i “joga vežbe”. Najjednostavnije su, 4 sekunde uzdah na nos, 4 sekunde držiš dah, 4 sekunde izdah na malo stisnuta usta. Onaj ko hoće da nastavi sa tim ima i metoda 369, 3 sekunde uzdah, 6 sekundi držite dah i 9 sekundi izdah. Prvi efekti tog disanja su da se uspori srčani rad.
Pixabay
Doktor za naše srce kaže da je ono “bubnjar u organizmu” i frekvenca mozga uspori.
- Kada smo anksiozni naš mozak ima visoku frekvencu, dok kada spavamo ona pada. Zato meditacijom mozak sve više i više usporava. Tako da oni budisti recimo koji tu meditaciju treniraju čitavog života, njihov mozak skoro da ništa ne radi, znači do te mere je opušten. Poenta je doći u to “beta stanje” u koje svi možemo da dođemo, ali samo ako smo opušteni, a opet fokusirani.
Koliko je moćna autosugestija?
Poznati alergolog navodi da on trenutno završava svoju knjigu o autosugestiji.
- Prevodio sam neku knjigu Emila Kuea o autosugestiji, koja je napisana 1923. godine. Poenta priče je da smo mi napeti zato što nas podsvest maltretira. A podsvest je ono mesto gde se talože svi naši strahovi iz detinjstva, vaspitanja, dakle sve naše traume. Sve ono što smo mi prebolovali i ne sećamo se više, ali to je prisutno. To je kao kada čovek vidi sliku zmije i uplaši se, a ne zna zašto, a sigurno je nekada imao blisko neprijatno iskustvo baš sa zmijom.
pexels.com
Najpoznatiji dečiji lekar objašnjava da mi našu podsvest možemo da otključamo rečima, jer postoje magične reči.
- Možemo i mi sami da ih govorimo, to je autohipnoza, može hipnozom, može autosugestijom, razne varijante postoje. Ali glavna reč u marketinku je reč ZAMISLI. Zato šta ta reč odmah aktivira onaj kreativni deo - odgovara dr Nestorović.
Poznati pulmolog reč "zamisli" povezuje sa marketingom, zato što ta reč upućuje na neko pozitivno iskustvo.
Primeri autosugestije
- Zamisli šta sve možemo mobilnim telefonom?! Pa šta možemo sem da pričamo. Ali onda u reklami mi vidimo kako se kupaju mladi, skaču, provode se, uživaju i ta reč je već kod nas dovela do serije pozitivnih iskustava. Poenta svega je da u polusvesnom stanju, ne možemo u svesnom jer naša podsvest to koči, ali zato pred spavanje ima nekih 20 rečenica na francuskom. Ja ga slabo znam, ali prevedeno bi bio “Svakoga dana sve mi je bolje i bolje”. Ako imate bolove, dodajte i “nestaće”. To je opšta mantra, jer 99,9% naših aktivnosti ide automatski - objašnjava doktor.
Pixabay
On je na jednom primeru ukazao i zašto mladi fudbaleri ne mogu da budu u startu uspešni.
- Ima jedna bitna stvar koja se tiče fudbalera, zašto mladi fudbaleri ne mogu da daju dobre rezultate, jer oni previše razmišljaju! Njima je svesni deo dominantan i zato neprestano razmišljaju o lopti i ne mogu da se opuste, a samo bi trebalo otključati taj podsvesni deo naše svesti i prepustiti se - zaključuje dr Nestorović.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)