Da li vam se desilo da se nađete u situaciji kada tražite neki odgovor od nekoga i na njega čekate izvesno vreme, uz prisustvo neprijatne tišine? Ili ste bili u obrnutoj situaciji? Koja god da je prilika bila u pitanju za mnoge je ovo veoma neprijatno iskustvo, jer stvara tenziju između sagovornika, naročito ako ste onaj koji čeka odgovor. Stručnjaci tvrde da koliko god napetost vibrirala u vazduhu zbog neprijatne tišine a vi želeli da je popunite rečima, nekada je najbolje pustiti stvari da idu svojim tokom da vidite šta će uslediti.
Džastin Bariso, stručnjak za emocionalnu inteligenciju, kaže za Inc.com da se često nalazio u ovakvim situacijama kada je bio na sastancima sa kolegama i da koliko god je želeo da popuni prazninu u komunikaciji rečima, ipak je odustajao i ostavljao vreme svojim kolegama da razmisle pre nego što bilo ko iznese svoju ideju o nekoj temi.
- Umesto toga, dozvolio sam svima da odvoje vreme. Rezultat je bio neverovatan: istinski promišljena diskusija, sa gomilom ideja koje su na kraju počele slobodno da teku - ističe on u svom tekstu.
Šta je pravilo neprijatne tišine?
On je to nazvao praviom neprijatne tišine koja se zasniva na određenim principima emocionalne inteligencije, odnosno razumevanja i upravljanja emocijama. Ovo pravilo se odnosi na to da kada treba da odgovorite na neko pitanje, zastanete, razmislite nekoliko sekundi, čak i da to prelazi 5,10 pa i 15, pa tek onda da odgovorite.
pexels.com
Pravilo neprijatnog ćutanja je odlična metoda, prema ovom autoru, kada želite da preuzmete kontrolu nad svojim emocijama, da kritički razmišljate ali i povećate samopouzdanje. O tome, naime, postoji i studija od pre dve decenije gde Stiv Džobs, osnivač kompanije "Epl" koristi pauzu od 18 sekundi da odgovori na kritike.
Tišina je dobra i u odnosima sa drugima
Osim toga što je ovo pravilo itekako poželjno kada se radi o vama i upravljanju sopstvenim emocijama, stručnjaci ga preporučuju i za komunikaciju sa drugima, odnosno kada želite da izvučete najbolje od drugih.
Možda vas zanima…
Bariso ističe da, ukoliko bi on na pomenutom sastanku "slomio" tu tišinu i nastavio da govori, najverovatnije bi promenio pravac diskusije što svakako nije cilj. Pored toga, ugušio bi kritičko mišljenje svojih sagovornika ali bi i sprečio stidljive pojedince da izraze svoja mišljenja. On napominje da je upravo to on radio, ali da je vremenom shvatio da treba dozvoliti drugima da se izraze. Takođe, ovaj obrazac ponašanja se može uočiti i kod najuspešnijih poslovnih lidera koji znaju vrednost ove metode.
Istraživanje sa Masučestetskog instituta za tehnologiju donosi zanimljive rezultate i to da tišina od 3,5 do 9,5 sekundi povećava potencija za napredak u pregovorima.
Ćutanje je kako u narodu kažu "zlato", samo ga treba znati koristiti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)