Ono što nas često na prvu loptu privuče kod nekoga pa bilo to da je hrana, majica omiljenog benda ili nešto treće, ključno je i može biti jedan od važnih uzroka da nam neko postane privlačan i da se to možda kasnije razvije i u ljubav.
Novo istraživanje sa Univerziteta u Bostonu je to potvrdilo. Stručnjaci su proučavali faktore koji utiču na to koliko nas neko privlači ili odbija i to u brojnim studijama.
pexels.com
Čarls Ču, docent za menadžment i organizacije u poslovnoj školi BU Kestrom, smatra da ako neko veruje kako suština pokreće njegove interese i sve ono čemu teži da to isto važi i za druge. Kada pronađu nekog sebi ličnog smatraju da će ta osoba deliti njihov širi pogled na svet. Ipak prihvatanje sličnosti sa nekim zbog jedne ili dve zajedničke karakteristike može biti zasnovano na pogrešnom mišljenju i može ograničiti sa kime nalazimo vezu.
Ovo uporedo znači da kod efekta sličnosti - privlačnosti postoji i mali pritisak ako ta osoba ne voli neku knjigu, poznatu ličnost kao i mi, što nas može dovesti u zabludu da nisu poput nas. Da bi ispitao i razumeo zbog čega nas neki ljudi privlače a drugi ne, Ču je postavio četiri studije i svaka je osmišljena da otkrije različite aspekte po kojima stvaramo prijatelje i neprijtelje.
U prvoj studiji ispitanicima je rečeno za izmišljenu osobu Džejmija koji je imao komplementarne ili kontradiktorne stavove prema njima. Nakon što je pitao učesnike o nekim temama poput abortusa, smrtne kazne, posedovanje oružje, testiranju na životinjama, Ču je pitao učesnike šta misle o Džejmiju i da li se slažu ili ne po pitanju cilja sa njim. Ovaj stručnjak veruje da što više učesnika veruje da je njihov pogled oblikovan suštinskim jezgrom to su povezaniji sa Džejmijem koji je delio njihove stavove.
unsplash.com
Možda vas zanima…
U drugoj studiji je Ču je analizirao da li taj efekat utiče na ciljne teme koje su manje suštinske. On je umesto analiziranja da li se ljudi slažu po pitanju abortusa sa Džejmijem, zamolio učesnike da procene broj plavih tačaka na stranici a zatim ih kao i izmišljenog Džejmija kategorizovao kao preterane ili potcenjene. I ovde je studija išla u prilog polaznoj tački koju je koristio Ču što je neko više verovao u suštinsko jezgro, to su se osećali bliže Džejmiju.
U poslednje dve je stručnjak remetio ovaj proces privlačnosti u jednom eksperimentu označivši atribute poput dopadanja neke slike kao i suštinske ili nebitne, a u drugom je rekao ispitanicima da njihove suštine za suđenje može dovesti do netačne procene.
Ču je u svojim nalazima sugeriosao da s jedne strane svi tražimo zajednicu ljudi sa kojima se družimo zbog sličnih hobija, vole istu muziku, knjige i ta vrsta razmišljanja je korisna psihološka strategija jer omogućava ljudima da vide sebe u drugim ljudima i strancima li opet sa druge strane isključuje druge ljude i pravi podele ponekad po najslabijim osnovama.
- Postoje načini da prolazimo kroz život i upoznajemo druge ljude i stvaramo utiske o njima bez stalnog pozivanja na sebe. Ali, ako stalno idemo okolo pokušavajući da shvatimo, ko je kao ja, ko nije kao ja, to nije najproduktivniji način da pokušamo da stvorimo utiske o drugim ljudima. Ljudi su složeniji, nego što im pripisujemo zasluge.- zaključuje ovaj stručnjak.
Komentari (0)