Mediteranska ishrana se od davnina smatra najzdravijom, a ono što nju krasi jeste upravo velika zastupljenost plodova mora na svakodnevnom meniju. Pored nje, i japanksa kuhinja se smatra izrazito blagotvornom, a zajednički imenitelj im je količina ribe koja se uključuje u nedeljnu rotaciju obroka. Portal Srećna Republika vam otkriva koji su to benefiti češćeg konzumiranja ribe, koje vrste su dobre za naše zdravlje, a koje bi trebalo zaobilaziti!
Kada bi ribu kao namirnicu trebalo da opišete u nekoliko reči sigurno biste rekli da je ona bogat izvor proteina, što je uz nizak sadržaj zasićenih masti i visoku koncentraciju omega-3 masnih kiselina čini eliksirom zdravlja. To znači da ona svojim blagotvornim dejstvom utiče na smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara i povoljno deluje na celokupan kardiovaskularni sistem. Barem je tako u većini slučajeva, jer, kao i uvek, izuzeci postoje.
Konzumirati umereno ili u potpunosti izbegavati
Nije tajna da školjke i neke vrste riba sadrže živu u tragovima, ali obično je taj nivo toliko mali da je zanemarljiv i sasvim bezopasan za naše zdravlje. Ipak, to nije uvek slučaj, a poznato je da je u većim količinama živa otrovna. Američka Agencija za zaštitu životne sredine saopštila je da izlaganje metil-živi može dovesti do niza medicinskih problema kao što su poremećaji u neurološkom razvoju, gubitak perifernog vida, nedostatak pokretljivosti i koordinacije, oštećenje govora i slabost mišića.
U trudnoći se generalno preporučuje izbegavanje morskih plodova i određenih vrsta ribe, a razlog za to je vrlo opravdan. Naime, kada trudnice putem ribe unesu metil-živu u svoj organizam, to kasnije može izazvati probleme u razvoju nervnog sistema ploda, ali i neurološke poremećaje kod novorođenčeta. Agencija za otrovne supstance i registar bolesti saopštila je da metil-živa u većoj koncentraciji može prouzrokovati trajna oštećenja mozga i nervnog sistema, dok Agenciji za zaštitu životne sredine to jedinjenje smatra potencijalno kancerogenim za ljude.
Upravo zbog toga bi trebalo izbegavati prekomerno konzumiranje ribe i morskih plodova s visokim sadržajem žive, dok bi osetljive kategorije poput trudnica, dojilja i male dece trebalo da ih u potpunosti izbegavaju. Vrste riba koje se svrstavaju u tu kategoriju su kraljevska skuša, tuna, sabljarka i morski pas.
Najzdravije vrste
Riba je kao namirnica pravo blago, izvor je omega-3 masnih kiselina, a obiluje i vitaminom D i selenom. Ona štiti srce, ali se preporučuje i svima onima koji pate od visokog krvnog pritiska i povišenog nivoa triglicerida u krvi jer ta magična hrana pomaže da se ti zdravstveni parametri drže pod kontrolom. Takođe, riba je pravo blago za krvne sudove, a ukoliko se konzumira u trudnoći bezbedne vrste ribe će pomoći i budućim mamama i plodu tako što će smanjiti upale i pospešiti prenatalni i postnatalni neurološki razvoj deteta.
Možda vas zanima…
U današnje vreme omega-3 masne kiseline su nam svakako dostupne iz više izvora, te ih možete uneti kroz suplemente na bazi ribljeg ulja, kroz laneno seme, orašaste plodove i putem drugih vrsta hrane. Ipak, riba je nedvosmisleno i dalje najbolji izvor tog nutrijenta. Doktorka Feliša Stoler, nutricionistkinja i dijetetičarka, kaže da je istorijski gledano bila glavni deo ishrane najdugovečnijih naroda.
- Istorijski gledano, riba je od davnina bila deo ishrane žitelja Plavih zona, u kojima žive 100-godišnjaci. Zanimljivo je da u tim oblastima ljudi pretežno konzumiraju biljnu hranu i manje porcije životinjskih proteina, uključujući i ribu. Riba je zdrava, važno je samo kako se sprema. Ako bilo koju ribu pržite u dubokom ulju i pohujete je, ona gubi sve svoja korisna svojstva. Najzdravije je konzumirati kuvanu ili grilovanu ribu, a smrznuta riba je podjednako hranljiva kao i sveža - objasnila je Stolerova.
Neke od najzdravijih riba za jelo su divlji losos, sardela, haringa, pastrmka, skuša, inćuni i bakalar, savetuje portal PureWow. Na nedeljnom nivou, preporučuje se konzumiranje oko 300 grama ribe ili morskih plodova.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)