Odrasli

OVO DORUČKUJU ONI KOJI SU DOŽIVELI STOTU! Recepti za dugovečnost, da li biste vi probali?

Za sve one koji su uspeli da dožive doboku starost zajedničko je da jedu voće i povrće koje su sami uzgajali, a evo kakvih se recepata pridržavaju.

26.02.2022 16:00

OVO DORUČKUJU ONI KOJI SU DOŽIVELI STOTU! Recepti za dugovečnost, da li biste vi probali?
Pixabay

Čovečanstvo je u stalnoj potrazi za zdravim načinom života koji će povećati dužinu životnog veka. Naučnike odavno intrigiraju takozvane „Plave zone“, regioni u svetu u kojima je prosečni životni vek oko 100 godina.

-Plave zone su oblasti gde je najveća stopa dugovečnosti. Prvobitno ih je identifikovala grupa naučnika i naučni pisac Dan Buetner, kaže dijetetičar Bil Bredli, RD, koji je sa Koulom Baridakisom koautor knjige „Hrana sa Krita: Tradicionalni recepti najzdravijih ljudi na svetu“.

-Naučnici su uzeli plavi marker i zaokružili mesta na svetu sa najzdravijim ljudima. Zbog toga se zovu Plave zone.

Dijetetičarka Kim Javitc, iz Sent Luisa u Misuriju, napominje da su ovi regioni veoma različiti po geografiji, tradiciji i kulturi, ali da su istraživači identifikovali devet zajedničkih životnih stilova koji promovišu dugovečnost u Plavim zonama.

Tri od tih stilova se odnose na hranu, kaže Javitc:

-Ljudi u Plavim zonama jedu vrlo malo, tek toliko da održe svoje telo, a većina kalorija dolazi iz biljaka. U stvari, stanovnici Plave zone jedu u proseku samo pola kilograma mesa mesečno, u poređenju sa skoro 10 kilograma koliko pojede prosečni stanovnik SAD.

Zato je dobro da saznamo kako se to hrane stogodišnjaci iz ovih Plavih zona.

Pixabay

Na grčkim ostrvima Krit i Ikarija žive stogodišnjaci

 

Krit i Ikarija: Jogurt, med, voće i orasi

-Ljudi me često pitaju šta se jede na grčkim ostrvima Krit i Ikarija, gde žive najzdraviji ljudi na svetu. Krit je pedesetih godina prošlog veka imao najveću stopu dugovečnosti. I danas, ostrvo Ikarija ima najveći procenat ljudi koji žive 100 godina. Jedna od manje poznatih činjenica o narodu sa Ikarije je bila da mnogi uopšte ne doručkuju i to je neka njihova verzija povremenog posta, kaže Bil Bredli.

-Kada doručkuju, obično jedu nešto jednostavno poput jogurta sa medom, voća i orašastih plodova, hleba od kiselog testa i ekstra devičanskog maslinovog ulja.

Bredli napominje da sve što jedu potiče sa njihovog zemljišta i sami su uzgojili:

-Jogurt je ovčiji, od ovaca koje se hrane travom. Voće nije prskano i sve je organsko.

Bredli ukazuje na nedavnu studiju koja je pokazala da će ljudi koji jedu mediteransku ishranu produžiti životni vek do 13 godina.

Pixabay

Masline i maslinovo ulje su obavezni deo ishrane u Grčkoj i Italiji

 

Krit i Ikarija: Jaja, hleb od kiselog testa, maslinovo ulje

-Ljudi sa Ikarije i Krita prave maslinovo ulje najvišeg kvaliteta koje ima antiimflamatorne osobine. Njihove kokoške jedu lekovite biljke, a jedna od njih je prkos pa su jaja puna antiinflamatornih omega-3 masnih kiselina. Neki naučnici veruju da su upravo ove masne kiseline odgovorne za dugovečnost i dobro zdravlje ljudi na Ikariji i Kritu.

Pixabay

Miso supa se jede za doručak na japanskom ostrvu Okinava

 

Okinava: Miso supa, alge, nato i sveži proizvodi

-Tradicionalni doručak na Okinavi u Japanu služi se u malim porcijama i uključuje raznovrsnu fermentisanu hranu, sveže proizvode i morske alge“, kaže Kim Javitc dodajući da su na stolu obavezno dva fermentisana jela od soje, miso supa i nato, kao i morske alge.

-Nedavna studija sugeriše da jedenje više proizvoda od fermentisane soje može pomoći u smanjenju rizika od prerane smrti. U studiji, ljudi koji su često jeli nato imali su do 24% manje šanse da umru od kardiovaskularnih bolesti od onih koji je nisu često jeli. Mozuku, kombu i druge vrste morskih algi imaju sličan efekat. Dve nedavno sprovedene velike studije povezale su veći unos morskih algi sa manjim rizikom od umiranja od srčanih bolesti i moždanog udara.

Pixabay

Ovsenom kašom počinje dan stanovnika Loma Linde u Kaliforniji

 

Loma Linda: Ovsena kaša na poseban način 

Bil Bredli kaže da su stanovnici Loma Linde u Kaliforniji „poznati po svojoj dugovečnosti, ali ne zbog toga gde žive, već više zbog toga ko tamo živi“. On naglašava da tamo boravi velika populacija adventista.

-Kao deo njihove religije, oni su uglavnom vegetarijanci. Njihova glavna hrana za doručak su kašice i žitarice. Doručak se uglavnom sastoji od zobi u različitim oblicima. Obično jedu ovsene pahuljice sa jovorovim sirupom ili ovsene vafle. Prave i kašu od prosa ili granolu takođe od ovsa, sa javorovim sirupom i orašastim plodovima.

Bredli dodaje da je zob neverovatno hranljiva i da se pokazalo da značajno smanjuje rizik od srčanih oboljenja.

Pixabay

U Nikoji se za doručak jede pasulj

 

Nikoja: Pirinač i pasulj

Dijetetičarka Kim Javitc kaže da je jedno od najpopularnijih doručka u Nikoji na Kostariki jelo koje se zove galo pinto - začinjena mešavina pasulja i pirinča koja se obično služi uz kukuruzne tortilje i kafu.

-Pasulj i pirinač, kada se jedu zajedno, sadrže obilje proteina. Nedavna studija je ukazala da više proteina, naročito iz bilja, pomaže dugovečnosti. Uz to, pasulj je jedan od najboljih izvora dijetetskih vlakana, hranljivih materija uz pomoć kojih se smanjuje rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa, gojaznosti i raka.

Za naše podneblje nije ni malo uobičajeno da se pasulj jede ujutru i sigurno bi nam trebalo malo vremena da se naviknemo, a onda se možda i iznenadimo time koliko nam se sviđa i koliko nam prija.

Pixabay

Maslinovo ulje, beli luk i paradajz je uobičajena hrana na Sardiniji

 

Sardinija: Hleb, paradajz, maslinovo ulje

-Sardinija, kao i Ikarija, ima veoma veliku populaciju ljudi koji živi preko 100 godina. Takođe, kao i Ikarija, mnogi se ne fokusiraju na doručak. Dobar deo Italijana preskače doručak, a ako već doručkuju, to su neke jednostavne namirnice.

-Doručak na Sardiniji mogao bi da bude ostatak hleba umočen u mleko ili dvopek (dva puta pečen hleb) sa paradajzom i ekstra devičanskim maslinovim uljem. Opet, svi sastojci su sa njihove zemlje, organski i sveži.

Bredli napominje da su istraživanja pokazala da likopen iz paradajza smanjuje rizik od raka i srčanih oboljenja, kao i od raka prostate i raka pluća, piše eatthis.com.

 

Komentari. (0)