Štrajk glađu jedan je od najdrastičnijih oblika protesta kojim pojedinci pokušavaju da skrenu pažnju javnosti na nepravdu ili da izraze duboko nezadovoljstvo određenom situacijom.
Iako često izaziva empatiju i solidarnost, otvara i ozbiljna pitanja - koliko ljudsko telo zaista može da izdrži bez hrane i vode, gde je granica između odlučnosti i samouništenja i kakve posledice ovakav čin ostavlja po fizičko i mentalno zdravlje?
O tome šta se dešava u organizmu tokom potpunog gladovanja, kako telo reaguje na dugotrajan nedostatak hranljivih materija i koje faze prolazi tokom štrajka glađu, govorila je doktorka Snežana Bašić, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Prvih 24 sata – organizam koristi šećer iz krvi
Govoreći o prvim reakcijama tela na potpuno gladovanje, doktorka Bašić objašnjava da organizam u početku koristi postojeće energetske zalihe.
- Prvih 24 sata ne dešava se ništa drastično. U tim prvim satima koristi se šećer koji se već nalazi u krvi. Važno je da li gladovanje uključuje unos tečnosti. Bez hrane čovek može da izdrži 30, 60, pa čak i do 70 dana, ali bez tečnosti ne duže od sedam. Već petog dana dolazi do otkazivanja organa. Unos tečnosti omogućava da se gladovanje produži i da se duže preživi - objasnila je doktorka Bašić.
Posle 24 sata – telo počinje da razgrađuje sopstvene rezerve
Nakon prvog dana bez hrane, telo prelazi na sledeću fazu u kojoj troši sopstvene energetske rezerve.
Možda vas zanima…
- Nakon 24 sata počinju procesi razgradnje u organizmu, najpre depoa glikogena u jetri. Depoi su zapravo rezerve šećera i oni se brzo potroše. Do trećeg dana potroše se svi glikogeni, koji su neophodni za energiju. Nakon tog perioda, preživljavanje tokom gladovanja -da li će trajati 30, 60 ili 70 dana – zavisi od mnogo faktora, pre svega od količine masti ispod kože i masnih naslaga u organizmu. Jetra i bubrezi tada počinju shutterstock/fizkes
da koriste masti u procesu glukoneogeneze – stvaranja šećera iz nešećernih izvora. Nastaju ketoni koji postaju gorivo za mozak i druge organe” - navela je doktorka.
Kardiolog objašnjava da su ketoni, iako privremeni izvor energije, zapravo veoma štetni za organizam.
- Najpre stradaju bubrezi, koji ne mogu kroz male krvne sudove da razdvoje štetne materije, pa se oslobađa veliki broj azotnih jedinjenja. Iz ketona dolazi do acidoze – povećane kiselosti organizma. To dovodi do poremećaja elektrolita, aritmije, srčanog zastoja i smrti - upozorila je Bašić i dodaje i da spoljašnji uslovi mogu značajno da utiču na trajanje gladovanja.
- Ako je toplo, gubi se mnogo tečnosti i osoba brže ulazi u elektrolitni disbalans. U povoljnijim vremenskim uslovima gladovanje može trajati nešto duže, ali promene na organima svakako nastaju - istakla je ona.
“Organizam ulazi u acidozu i srce slabi”
Govoreći o najopasnijim fazama gladovanja, doktorka Bašić ističe da se u telu tada razvija acidoza – stanje koje ugrožava život.
- U procesu topljenja masti dolazi do stvaranja materija koje nisu dobre za organizam, što vodi u acidozu. Kada se ne unosi hrana, dolazi do pada kalijuma, a smrt najčešće nastaje zbog srčanog zastoja, naglog pada kalijuma i magnezijuma i povećanja natrijuma usled dehidratacije. To izaziva poremećaje srčanog ritma, ventrikularnu fibrilaciju i smrt - objasnila je doktorka Bašić.
Žene su izdržljivije od muškaraca
Na pitanje ko teže podnosi gladovanje, doktorka Bašić kaže da žene imaju fiziološku prednost zbog rasporeda masnih naslaga.
- Izdržljivije su žene, jer imaju više visceralnih masti raspoređenih na predilekcionim mestima, najviše u predelu bedara. Komorbiditeti, postojeće bolesti i poremećaji mogu biti otežavajuća okolnost koja ubrzava smrtni ishod. Zavisi i od građe - da li osoba ima razvijenu mišićnu masu, da li je fizički aktivna. Sledeća faza je razgradnja mišića i stvaranje energije iz proteina. Srce je takođe mišić i dolazi do njegovog slabljenja i insuficijencije” - objasnila je Bašić.
Credit: LJSphotography / Alamy / Profimedia
Govoreći o prvim spoljašnjim znacima koje mogu da se primete kod osobe koja štrajkuje glađu, dodala je:
- Osoba gubi svežinu, koža postaje suva, oči gube sjaj, pojavljuju se iscrpljenost i umor. Usporava se rad srca, pada krvni pritisak, a zatim se javljaju aritmije.
Opasnost posle prekida štrajka glađu
Nakon završetka štrajka glađu, prema rečima doktorke, sledi najosetljiviji trenutak – ponovno uvođenje hrane.
- Veliki problem nastaje kada se posle takvih štrajkova glađu naglo uvede hrana. Javlja se tzv. „refeeding sindrom“, koji može biti smrtonosan. Kada šećer iz hrane naglo uđe u ćelije, dolazi do naglog pada kalijuma i magnezijuma, skoka natrijuma zbog niskog volumena tečnosti. Zbog toga je neophodno proceniti kada štrajk glađu mora da se zaustavi - to je obično posle trećeg dana. Vrlo je nehumano gledati sve to i ne učiniti
ništa da se osobi pomogne” - upozorila je Bašić.
Trajne posledice mogu biti ozbiljne
Govoreći o dugoročnim posledicama po zdravlje, doktorka Bašić naglašava da su one često nepopravljive.
- Trajne posledice mogu biti velike. Sve zavisi od procene lekara i od prethodnog zdravstvenog stanja osobe. Ishod je individualan, ali posledice mogu biti fatalne. Kada se neko odluči na štrajk glađu, to bi zaista trebalo da bude poslednja mera u borbi za ostvarenje prava. To je očajnički potez i ja takvu odluku čoveka duboko
poštujem, jer on time svesno ugrožava sopstveno zdravlje. Lekarski tim mora da bude na oprezu i da stalno prati stanje štrajkača. Pojedinac ne zna kako će to uticati na njegovo telo - on zna samo da je to poslednji korak koji može preduzeti. Time bukvalno stavlja svoj život na tacnu” - kazala je doktorka.
Medicinska podrška je neophodna
Na kraju, doktorka Bašić istakla je da je u svakom štrajku glađu neophodna medicinska kontrola i stručni nadzor.
- Tokom prva tri dana štrajka glađu neophodno je pružiti medicinsku podršku - davanje elektrolita i intravenske tečnosti, kao i laboratorijsko praćenje krvne slike i elektrolitnog statusa. To je minimum nege koji može da spreči najteže komplikacije - zaključila je doktorka Snežana Bašić.
Komentari (0)