Anksioznost je normalna emocionalna reakcija na stres, ali kada postane previše intenzivna, može izazvati fizičke simptome koji deluju zastrašujuće - jedan od njih je hiperventilacija. Hiperventilacija se javlja kada osoba počne brzo ili otežano da diše, oseća stezanje u grudima i vrtoglavicu, što često navodi ljude da pomisle da imaju ozbiljan zdravstveni problem, piše Only my health.
Ali kako su zapravo anksioznost i hiperventilacija povezane? Na to pitanje odgovorio je dr Vikram Vora.
Šta je hiperventilacija
Hiperventilacija, odnosno "preterano disanje", nastaje kada osoba diše prebrzo, što dovodi do smanjenja nivoa ugljen-dioksida u krvi.
- Kada nivo ugljen-dioksida opadne, menja se pH vrednost tela, što izaziva simptome kao što su vrtoglavica, trnjenje prstiju, otežano disanje ili čak nesvestica. To je reakcija tela na nešto što doživljava kao pretnju ili ogroman stres - objašnjava dr Vora.
Shutterstock/fizkes
Jednostavno rečeno, telo počinje da diše brže zbog anksioznosti ili panike, iako mu fiziološki nije potrebna dodatna količina kiseonika. To stvara začarani krug - što ste više u panici, to brže dišete, a simptomi postaju izraženiji.
Veza između anksioznosti i hiperventilacije
- Anksioznost je jedan od najčešćih uzroka hiperventilacije - kaže dr Vora.
Kada telo aktivira reakciju "bori se ili beži", disanje se ubrzava kako bi se mišićima i organima obezbedilo više kiseonika. Ali ako je pretnja psihološke, a ne fizičke prirode, to ubrzano disanje ne pomaže - naprotiv, pogoršava simptome anksioznosti.
Tokom perioda anksioznosti, simpatički nervni sistem postaje previše aktivan, što ubrzava disanje, rad srca i podiže nivo budnosti.
- Iako je ova reakcija nekada imala zaštitnu funkciju, danas je često izazivaju svakodnevni stresovi - pritisak na poslu ili socijalna anksioznost - umesto stvarne opasnosti - objašnjava dr Vora.
Simptomi hiperventilacije izazvane anksioznošću
Hiperventilacija usled anksioznosti može biti zastrašujuća.
Najčešći simptomi su:
- kratak dah ili osećaj da ne možete da udahnete dovoljno duboko
- bol ili stezanje u grudima
- vrtoglavica ili nesvestica
- utrnulost ili peckanje u rukama i nogama
- lupanje srca
- osećaj odvojenosti od stvarnosti (derealizacija)
- Ovi simptomi mogu ličiti na druge zdravstvene probleme, poput srčanog udara ili astme, što može dodatno povećati anksioznost i pogoršati stanje - dodaje dr Vora.
Kako kontrolisati hiperventilaciju
Dr Vora naglašava da hiperventilacija izazvana anksioznošću nije opasna, a postoje i efikasne metode da se kontroliše:
Vežbajte sporo disanje: Udahnite kroz nos četiri sekunde, zadržite dah dve sekunde, a zatim izdahnite kroz usta šest sekundi.
Schutterstock/Rido
Tehnike prizemljenja: Obratite pažnju na okolinu - šta vidite, čujete i osećate - kako biste skrenuli misli sa briga.
Vežbe opuštanja: Joga, meditacija ili progresivna relaksacija mišića mogu pomoći da se nervni sistem stabilizuje.
Stručna pomoć: Ako se epizode često ponavljaju ili su veoma intenzivne, obratite se psihologu ili psihijatru za terapiju ili kognitivno-bihevioralni pristup.
Kada potražiti lekarsku pomoć
Iako je hiperventilacija izazvana anksioznošću uglavnom bezopasna, ponavljani ili neobjašnjivi napadi zahtevaju lekarski pregled.
- Ako osetite jak bol u grudima, gubitak svesti ili hronično otežano disanje, odmah se javite lekaru kako biste isključili ozbiljnija stanja - savetuje dr Vora.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)