Mozak je najvažniji organ u ljudskom telu, zadužen za pamćenje, učenje, donošenje odluka i emocionalnu ravnotežu. Stručnjaci upozoravaju da ishrana može da ima presudan uticaj na njegovo zdravlje, a pojedine namirnice dugoročno povećavaju rizik od demencije, anksioznosti i problema sa koncentracijom. Najnovija istraživanja ukazuju da postoji sedam tipova hrane koje bi trebalo značajno ograničiti.
Zaključak stručnjaka je jasan – povremeno uživanje u ovim namirnicama neće napraviti trajnu štetu, ali njihova česta upotreba može dugoročno ugroziti zdravlje mozga. Zato se preporučuje ishrana bogata celovitim žitaricama, povrćem, ribom sa niskim sadržajem žive i namirnicama koje sadrže omega-3 masne kiseline. Na taj način čuvamo pamćenje, koncentraciju i mentalnu oštrinu tokom života.
Gazirani sokovi
Prvo mesto zauzimaju zaslađeni napici - gazirani sokovi, energetska i sportska pića, ali i voćni sokovi puni fruktoze. Redovno konzumiranje ovih pića može da dovede do oštećenja hipokampusa, dela mozga zaduženog za učenje i pamćenje.
Zdravija alternativa su integralne žitarice koje postepeno oslobađaju energiju i štite mozak. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi napici podstiču i zavisnost od šećera, što dodatno opterećuje moždane funkcije.
Možda vas zanima…
Ugljeni hidrati
Slično važi i za rafinisane ugljene hidrate poput belog hleba, peciva i testenina. Njihov visok glikemijski indeks naglo podiže nivo šećera u krvi, što utiče na raspoloženje, pamćenje i povećava rizik od depresije. Njihova dugoročna konzumacija može ubrzati starenje moždanih ćelija i smanjiti kognitivne sposobnosti. Česta upotreba ovakvih namirnica može izazvati i upalne procese u mozgu.
Integralne žitarice i namirnice bogate vlaknima predstavljaju zdraviju opciju koja stabilizuje energiju.
Trans masti
Još jedan neprijatelj mozga su trans masti koje se nalaze u margarinima, industrijskim kolačima i grickalicama. Iako su mnoge zemlje smanjile njihovu upotrebu, tragovi se i dalje mogu naći u gotovim proizvodima. Trans masti podstiču upale i negativno utiču na pamćenje, naročito kod mlađih ljudi. Njihova redovna konzumacija povezana je i sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti. Nutricionisti savetuju da se prednost daje zdravim mastima poput maslinovog ulja i orašastih plodova.
Prerađena hrana
Ne treba zanemariti ni ultra-prerađenu hranu - čipseve, instant supe, viršle i smrznute pice. Pored toga što su kalorične, takve namirnice dokazano smanjuju sivu masu u mozgu i otežavaju donošenje odluka.
Njihova česta konzumacija dovodi i do zavisnosti zbog visokog sadržaja soli i aditiva. Uravnotežena ishrana bazirana na svežem povrću i voću daleko je povoljnija za očuvanje kognitivnih funkcija.
Veštački zaslađivači
Veliku pažnju privlači i aspartam, veštački zaslađivač prisutan u dijetetskim napicima. Iako je u malim dozama bezopasan, istraživanja povezuju njegovo prekomerno unošenje sa razdražljivošću, anksioznošću i problemima sa učenjem. Naučnici ističu da aspartam može uticati na neurotransmitere i poremetiti moždanu hemiju. Zbog toga se savetuje umerenost i biranje prirodnih alternativa kada god je to moguće.
Alkohol
Ni alkohol nije bezazlen, osim što kratkoročno izaziva "praznine u pamćenju", dugoročno dovodi do smanjenja moždanog tkiva i ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju mozga.
Redovna i prekomerna konzumacija može povećati rizik od demencije i depresije. Čak i u manjim količinama alkohol utiče na koncentraciju i brzinu reakcija.
Riba - tuna i sabljarka
Poseban rizik predstavlja riba sa visokim sadržajem žive, poput tune i sabljarke. Preterana konzumacija može izazvati oštećenje nervnog sistema, naročito kod dece i trudnica. Živa se akumulira u organizmu i vremenom može da izazove trajna oštećenja. Umesto ovih vrsta, savetuje se konzumiranje ribe poput lososa, pastrmke ili sardine koje su bogate omega-3 masnim kiselinama, a o tome piše i Helt lajn (Health line).
Komentari (0)