Kada je reč o suplementima, toliko se priča o njihovim potencijalnim koristima. S jedne strane, dijetetski suplementi ponekad mogu da interaguju jedni sa drugima, kao i sa lekovima koji se izdaju bez recepta i lekovima na recept. Pored toga, za razliku od lekova, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) nije ovlašćena da pregleda dijetetske suplemente radi bezbednosti i efikasnosti pre nego što se stave na tržište.
U martu 2023. FDA je predstavila svoj novi direktorijum sastojaka dijetetskih suplemenata, veb-stranicu koja ima za cilj da pomogne javnosti da bude informisana o sastojcima koji se koriste u dijetetskim suplementima, piše Every day health.
Prema podacima FDA , više od polovine Amerikanaca svakodnevno uzima biljne ili dijetetske suplemente, a izveštaj kompanije Grandview Research navodi da je tržište dijetetskih suplemenata procenjeno na 151,9 milijardi dolara širom sveta u 2021.
Kada se pravilno koriste, neki suplementi mogu poboljšati vaše zdravlje, ali drugi mogu biti neefikasni ili čak štetni. Na primer, sistematski pregled objavljen u časopisu "Annals of Internal Medicine" iz avgusta 2019. analizirao je potencijalne efekte nutritivnih suplemenata na kardiovaskularno zdravlje, uglavnom srčani i moždani udar, i otkrio da malo suplemenata pomaže u sprečavanju srčanih bolesti - samo su omega-3 masne kiseline i folna kiselina bile efikasne. Isto važi i za promene u ishrani, osim dijete sa niskim sadržajem soli.
Iako trendovi u suplementima dolaze i prolaze, ove suplemente ne bi trebalo tek tako da uzimate.
Vitamin D
Vitamin D podstiče apsorpciju kalcijuma u telu, a dovoljna količina je ključna za zdravlje i blagostanje , obećavajući zaštitu kostiju i sprečavanje bolesti kostiju poput osteoporoze, prema Nacionalnim institutima za zdravlje (NIH). Suplementi vitamina D su popularni jer je teško (ako ne i nemoguće za neke) da ga unesu dovoljno iz hrane.
Možda vas zanima…
Takođe, kako napominju Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), naša tela proizvode vitamin D kada je gola koža izložena direktnoj sunčevoj svetlosti, ali povećano vreme provedeno u zatvorenom prostoru i široko rasprostranjena upotreba kreme za sunčanje, kao neophodnog načina za sprečavanje starenja kože, smanjili su količinu vitamina D koju mnogi od nas dobijaju od izlaganja suncu.
Ali suplementi vitamina D su teška tema. Ponekad može izgledati da smernice i istraživanja protivreče jedno drugom. Istina je da entuzijazam za suplemente vitamina D nadmašuje dokaze.
Andrey_Popov/Shutterstock
Na primer, kada zdrave žene pre i posle menopauze uzimaju vitamin D (do 400 međunarodnih jedinica, ili IJ), to ih ne sprečava nužno od preloma kostiju, prema preporuci Radne grupe za preventivne usluge SAD iz 2018. godine .
A visoke doze nisu dobra opcija. Kod zdravih ljudi, nivo vitamina D u krvi veći od 100 nanograma po mililitru može izazvati dodatnu apsorpciju kalcijuma - i dovesti do bolova u mišićima, poremećaja raspoloženja, bolova u stomaku i bubrežnih kamenaca, napominje Klinika u Klivlendu. Takođe može povećati rizik od srčanog i moždanog udara.
Uz to rečeno, suplementi vitamina D mogu koristiti određenim ljudima, uključujući one koji su u riziku od nedostatka, kao što su osobe sa tamnijom kožom, određenim zdravstvenim stanjima i starije osobe, prema MedlinePlus-u. Najnovija izjava o konsenzusu Američkog gerijatrijskog društva posebno sugeriše da osobe starije od 65 godina mogu pomoći u smanjenju rizika od preloma i padova dopunjavanjem ishrane sa najmanje 1.000 IJ vitamina D dnevno, pored uzimanja suplemenata kalcijuma i konzumiranja hrane bogate vitaminom D.
Svako može povećati nivo vitamina D provodeći kratke periode na suncu bez kreme za sunčanje - oko 10 do 15 minuta dnevno, prema NIH.
Imajte na umu da suplementi vitamina D i lekovi mogu međusobno da interaguju. Lekovi koji se ne slažu dobro sa vitaminom D uključuju lek za mršavljenje orlistat (ksenikal, ali), razne statine, kao što je atorvastatin (lipitor), tiazidne diuretike (kao što su higroton, lozol i mikrozid) i kortikosteroide poput prednizona (deltason, rajos, sterapred), prema NIH.
Kantarion
Kantarion je biljka koja se koristi kao čaj ili u kapsulama, sa navodnim blagotvornim depresijom, poremećajem pažnje i hiperaktivnosti, simptomima menopauze, nesanicom, problemima sa bubrezima i plućima, opsesivno-kompulzivnim poremećajem, zarastanjem rana i još mnogo toga, napominje NIH.
Ali, kaže dr Deniz Milstin, internista na odeljenju za integrativnu medicinu u klinici Majo u Finiksu u Arizoni, "najveći problem s kantarionom su njegove interakcije s lekovima".
Shutterstock/fizkes
Studija je otkrila da je u 28 procenata slučajeva kada je kantarion prepisivan između 1993. i 2010, primenjivan u opasnim kombinacijama sa antidepresivima ili lekovima protiv anksioznosti, statinima, lekom za razređivanje krvi varfarinom (kumadin) ili oralnim kontraceptivima. Na primer, kombinovanje kantariona sa antidepresivom može izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući po život opasno povećanje serotonina, hemijske supstance u mozgu, prema Nacionalnom centru za komplementarno i integrativno zdravlje.
Kantarion takođe može smanjiti efikasnost drugih lekova, uključujući kontraceptivne pilule, hemoterapiju, lekove za HIV ili AIDS i lekove za sprečavanje odbacivanja organa nakon transplantacije, prema NIH.
Kalcijum
Kako NIH napominje, više od 2.500 mg dnevno za odrasle uzrasta od 19 do 50 godina i više od 2.000 mg dnevno za osobe starije od 51 godine može dovesti do problema. Sa suplementima kalcijuma, otvrdnute arterije ili ateroskleroza i veći rizik od srčanih oboljenja predstavljaju rizike, iako su istraživanja pomešana, prema Klivlendskoj klinici.
- Unosite kalcijum iz ishrane ako možete - savetuje dr Milstin, napominjući da istraživanja pokazuju da se kalcijum bolje apsorbuje kroz hranu nego kroz suplemente.
U jednoj studiji , istraživači su analizirali grupu od oko 5.450 zdravih odraslih osoba koje su unosile kalcijum i tokom 10 godina pregledali njihova srca na naslage kalcijuma povezane sa aterosklerozom. Otkrili su da ljudi koji su unosili kalcijum iz hrane imaju manji rizik od ateroskleroze, dok su suplementi kalcijuma povezani sa povećanim rizikom od ateroskleroze.
NIH preporučuje 1.000 mg kalcijuma dnevno za žene uzrasta od 19 do 50 godina i 1.200 mg dnevno za žene starije od 51 godine. Preporuka za muškarce uzrasta od 19 do 70 godina je 1.000 mg dnevno i 1.200 mg dnevno za muškarce starije od 71 godine. Prema Smernicama za ishranu Amerikanaca, postoje različiti izvori kalcijuma u hrani, uključujući običan jogurt sa niskim sadržajem masti, tofu, mleko sa niskim sadržajem masti, sir i obogaćene žitarice i sokove.
Multivitamini i multiminerali
Jedna studija objavljena u časopisu JAMA Internal Medicine, koja je ispitala podatke skoro 40.000 žena starijih od 19 godina koje su učestvovale u studiji o zdravlju žena u Ajovi, otkrila je da su, u proseku, žene koje su uzimale suplemente imale veći rizik od rane smrti nego žene koje nisu uzimale suplemente.
Druga istraživanja su pronašla koristi od uzimanja multivitamina. Na primer, studija objavljena u časopisu Nutrients iz avgusta 2017. godine zaključila je da česta upotreba multivitaminskih i mineralnih suplemenata pomaže u sprečavanju nedostatka mikronutrijenata koji bi inače mogao izazvati zdravstvene probleme.
Generalno, istraživanja o tome da li multivitamini zapravo promovišu zdravlje su pomešana.
Schutterstock
Američki koledž akušera i ginekologa preporučuje ženama u reproduktivnom dobu uzimanje prenatalnih vitamina sa folnom kiselinom. Multivitamine vam može propisati lekar ako imate sindrom malapsorpcije, stanje u kojem telo ne apsorbuje pravilno vitamine i minerale.
Generalno, međutim, kaže Menson, "dodatak ishrani nikada ne može biti zamena za zdravu ishranu“.
Iako multivitamini predstavljaju nizak rizik od interakcija lekova, NIH preporučuje da pušači i bivši pušači izbegavaju uzimanje multivitamina sa visokim nivoom vitamina A ili beta-karotena jer ovi hranljivi sastojci mogu povećati rizik od raka pluća kada se konzumiraju kao suplementi.
Dodaci ribljeg ulja
Studija objavljena u januaru 2019. u časopisu New England Journal of Medicine otkrila je da suplementi omega-3 masnih kiselina nisu učinili ništa u smanjenju srčanih udara, moždanih udara ili smrtnih slučajeva od srčanih bolesti kod muškaraca i žena srednjih i starijih godina bez ikakvih poznatih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.
Pored toga, kasniji pregled i meta-analiza 83 randomizovana kontrolisana ispitivanja, objavljena u avgustu 2019. u časopisu BMJ, otkrila je da omega-3 masne kiseline, bilo u obliku suplemenata ili hrane, nisu smanjile rizik od dijabetesa tipa 2 među 58.000 učesnika.
Shutterstock
Ali nisu sve negativne vesti kada su u pitanju suplementi omega-3: Veliko randomizovano kontrolisano ispitivanje objavljeno u januaru 2022. u BMJ sugeriše da suplementi ribljeg ulja mogu pružiti zdravstvene koristi kada se kombinuju sa suplementima vitamina D, iako u ovom slučaju koristi nisu bile statistički značajne. Autori su primetili da ovaj koktel, kao i sami suplementi vitamina D, dovode do manje učestalosti autoimunih stanja kao što su psorijaza i reumatoidni artritis.
Trenutno nema dovoljno pozitivnih dokaza da bi lekari prepisivali suplemente ribljeg ulja svakom pacijentu. Pored pomešanih rezultata istraživanja, nedostatak omega-3 je veoma redak u Sjedinjenim Državama, prema NIH. Jedna važna interakcija lekova sa suplementima omega-3 je kumadin (varfarin).
Ipak, mnogi ljudi ne konzumiraju dovoljno omega-3 masnih kiselina u ishrani za optimalno zdravlje.
Komentari (0)