Letnje vrućine su naglo stigle u Srbiju, živa na termometru već je prešla 30 stepeni. Vreli talas koji je pogodio našu zemlju utiče na zdravlje ljudi, posebno starijih, koji se žale da ovih dana "jedva dišu". Visoka temperatura nije samo neprijatna, ona može biti ozbiljna pretnja zdravlju, posebno za starije osobe, decu i hronične bolesnike. Jedna od najopasnijih posledica izlaganja velikoj vrućini je toplotni udar, koji, ako se ne prepozna i ne reaguje na vreme, može imati kobne posledice.
Kako je za Srećnu Republiku objasnio čuveni kardiolog prof. dr. Miljko Ristić, visoka temperatura nikako ne pogoduje našem organizmu, posebno kardiovaskularnom sistemu.
- Srčanim bolesnicima ne prija ni kad je previše hladno, a još gore je kad je mnogo vruće. Visoke temperature za njih mogu biti izuzetno opasno. Naime, kad je jako toplo dolazi do širenja krvnih sudova, tako organizam "izbacuje" višak toplote, dolazi do gubljenja tečnosti kroz znojenje što dovodi do pada krvnog pritiska - objasnio je on.
Prema rečima prof. dr Ristića simptomi pada krvnog pritiska su:
- glavobolja
- malaksalost
- nesigurnost pri hodu
Vladimir Lukić
Kako je pojasnio uvaženi profesor, posebno je opasno kad spoljna temperatura pređe 36 stepeni (tolika je temperatura ljudskog tela) što može da dovede do značajnog pada krvnog pritiska.
- Ovo posebno smeta osoba starijim od 60 godina, jer usled naglog pada krvnog pritiska čovek može da se sruši na ulici, da udari glavom i da nastane opšti haos za organizam. Praktičan savet, posebno za ovu vrstu ljudi je da, ako ne moraju, ne izlazite iz kuće kad je napolju izuzetno toplo - kazao je on.
Možda vas zanima…
Na visokoj temperaturi preti i opasnost od toplotnog udara, koji može da dovede do ozbiljnih srčanih problema, čak i infarkta.
- Toplotni udar je izuzetno opasan za kardiovaskularne bolesnike zato što oni već imaju poremećaj koronarnog krvotoka i svaka promena je za njih veliki rizik. Kad je napolju 33 stepena, čak i srcu kod ljudi koji imaju relativno očuvano srce, preti poremećaj srčanog ritma, puls se ubrzava, pravi se pauza između otkucaja što nije dobro. Kod srčanih bolesnika nije dobar ni pad, ni povišen krvni pritisak, koji je mnogo opasniji jer za posledicu može da ima srčani udar. Zato je izuzetno važno i lekari stalno upozoravaju da tokom toplog vremena srčani bolesnici ne izazlaze napolje i da piju dosta vode. Toplotnog udara treba da se čuvaju svi, a posebno srčani bolesnici, zato je bolje da se ne izlažu riziku - upozorio je prof. dr Ristić.
Shutterstock
Toplotni udar nastaje kao rezultat naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Naše telo se hladi radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče znatno veća količina krvi koja hladi telo i tako štiti svoje najvažnije organe, posebno mozak. Najčešći simptomi toplotnog udara su:
- Telesna temperatura viša od 40°C
- Zbunjenost, dezorijentisanost, delirijum, nesvestica ili koma
- Brzo i plitko disanje
- Ubrzan i slab puls
- Crvena, vruća i suva koža (ili vlažna u nekim slučajevima)
- Mučnina i povraćanje
- Intenzivna glavobolja
- Grčevi i bolovi u mišićima
- Vrtoglavica i ekstremni umor
Toplotni udar najčešće pogađa starije osobe, malu decu i hronične bolesnike kada su izloženi jakom suncu tokom ekstremno toplih dana, ali i fizičke radnike koji rade na otvorenom.
Neophodno je da uradite sledeće:
- Odmah pozovite Hitnu pomoć
- Osobu premestite u hladovinu ili klimatizovanu prostoriju
- Počnite sa rashlađivanjem - koristite mokre peškire, ventilatore ili hladnu kupku (nikako ledenu!)
- Ako je osoba svesna, dajte joj hladne napitke bez kofeina i alkohola
- Položite je na leđa i podignite joj noge tako se poboljšava dotok krvi u mozak
- Obavezan je lekarski pregled da se uradi EKG
Naše telo prirodno pokušava da održi normalnu telesnu temperaturu, ali kad usled toplotnog udara telesna temperatura pređe 40°C, telo više ne može da se hladi, krvni sudovi se šire, a krvni pritisak opada. Srce tada mora da radi jače, što povećava rizik od infarkta. Ovo može da izazove blage simptome kao što su svrab od osipa koji je izazvala vrućina ili natečena stopala kad krvni sudovi počnu da popuštaju.
Shutterstock
Ali ako krvni pritisak padne prenisko, tada do organa ne stiže dovoljno krvi, koja im je potrebna i rizik od srčanog udara se dodatno povećava. Istovremeno, znojenje vodi do gubitka tečnosti i soli, i, najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja. Dok znoj isparava, on dramatično povećava toplotu koja se otpušta iz kože. Ovo, u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom, može dovesti do toplotne iscrpljenosti.
Simptomi su:
- vrtoglavica
- mučnina
- nesvestica
- konfuzija
- grčevi u mišićima
- glavobolje
- jako znojenje
- umor
Kako upozorava prof. dr Miljko Ristić, pad krvnog pritiska može izazvati nesvesticu, jer mozak ne dobija dovoljno krvi. U tim slučajevima, podizanje nogu pomaže da se krv lakše vrati u mozak, ali i pravovremeno unošenje tečnosti i lekarski nadzor su ključni.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)