U najvećoj studiji ovog tipa ikada sprovedenoj, tim naučnika sa Univerziteta Kolumbija otkrio je da mesec u kom ste rođeni može biti povezan sa rizikom od razvoja različitih zdravstvenih problema, uključujući astmu, ADHD, srčane bolesti i mnoga druga uobičajena stanja. Studija, koja je obuhvatila podatke o 1,7 miliona ljudi lečenih u Njujork-Prezbiterijanskoj bolnici i Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija između 1985. i 2013. godine, donosi značajna saznanja o tome kako prenatalno zdravlje i uslovi tokom rane faze života mogu oblikovati rizik od bolesti u odraslom dobu.
Naučnici su istraživanjem korelacija između datuma rođenja i istorije bolesti pacijenata identifikovali veze sa 39 već poznatih medicinskih stanja, dok su otkrili i 16 novih stanja povezanih sa mesecima rođenja. Ova otkrića mogu pomoći istraživačima da bolje razumeju kako sezonski faktori, poput izloženosti sunčevoj svetlosti i infekcijama tokom trudnoće, mogu uticati na zdravlje.
- Napravili smo najiscrpniji katalog ovih korelacija do sada, kako bismo pomogli naučnoj zajednici da dođe do novih ideja za istraživanje korena bolesti, izjavio je Nikolas Tatoneti, docent biomedicinske informatike sa Univerziteta Kolumbija i lider studije, a prenosi Columbia Magazine (Kolumbija Magazin).
Koji meseci nose veći rizik?
Podaci naučne studije pokazuju da ljudi rođeni u maju imaju najmanji rizik od bolesti, dok oni rođeni u oktobru i novembru imaju najviši rizik. Istraživanje je, na primer, pokazalo da su osobe rođene u kasno leto sklonije astmi, što bi moglo biti povezano sa izloženošću grinjama koje preferiraju vlažnu sredinu.
S druge strane, ljudi rođeni u jesen imaju veću verovatnoću da razviju neurološka stanja, a stručnjaci smatraju da bi to moglo biti povezano sa manjim izlaganjem sunčevoj svetlosti i posledičnim nedostatkom vitamina D tokom detinjstva.
Shutterstock
Jedno od novih otkrića Tatonetija je šira povezanost između meseca rođenja i kardiovaskularnih stanja. Istraživanje je pokazalo da ljudi rođeni između januara i aprila imaju veći rizik od hipertenzije, atrijalne fibrilacije, kardiomiopatije i drugih srčanih problema. Tatoneti postavlja pitanje da li bi ova povezanost mogla biti posledica većih infekcija sa kojima se trudnice suočavaju tokom zimskih meseci, što može uticati na razvoj srca fetusa.
Možda vas zanima…
Da li je ovo razlog za paniku?
Iako istraživanje otkriva zanimljive korelacije, Tatoneti naglašava da mesec rođenja predstavlja samo mali deo ukupnog rizika od bolesti, a genetika, životna sredina, ishrana i fizička aktivnost igraju mnogo važniju ulogu.
- Iako su ove korelacije previše jake da bi bile slučajnost, nisu dovoljno velike da bi bilo ko trebalo da brine o tome kada je rođen, kaže Tatoneti.
Iako ova otkrića pružaju nova saznanja o zdravlju i prenatalnim faktorima, ne treba donositi preuranjene zaključke o povezanosti meseca rođenja sa ozbiljnim bolestima. U svakom slučaju, ključno je da ljudi ne zaborave osnovne preventivne mere kao što su zdrav način života, redovno vežbanje i uravnotežena ishrana, koji su daleko važniji od datuma kada su rođeni.
Komentari (0)