Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji može oštetiti mnoge organe u telu. Ova bolest ne samo da utiče na krvne sudove, već doprinosi i razvoju ateroskleroze, koja je bolest arterija. Zbog toga, hipertenzija postaje značajan faktor rizika za razvoj ozbiljnih stanja kao što su infarkt srca, srčana slabost, šlog, pa čak i problemi sa vidom. Uzimajući u obzir sve ove potencijalne posledice, jasno je koliko je važno obratiti pažnju na nivo krvnog pritiska, ali i simptome.
Uzroci povišenog krvnog pritiska
Jedno od ključnih pitanja u vezi sa hipertenzijom jeste šta uzrokuje "skakanje" krvnog pritiska. Ovo stanje može biti izazvano različitim faktorima, uključujući stres, nezdravu ishranu, fizičku neaktivnost i genetsku predispoziciju. Prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog, jednom prilikom je objasnio šta je visok krvni pritisak.
- Za ono što je većini stanovništva uglavnom poznato, visok krvni pritisak se danas definiše kao povećan gornji ili sistolni krvni pritisak preko 140 milimetara živinog stuba i/ili povišen donji ili dijastolni krvni pritisak preko 90. Naravno, ovo se odnosi na osobe bez pridruženih bolesti, kao što su dijabetes, bolesti bubrega i druge… Za određene bolesnike, možda su dijabetičari najbolji primer, potrebno je da krvni pritisak bude i niži, odnosno, kod njih se kao povišen krvni pritisak smatra kada je preko 130/80. Naravno, danas, prema preporukama, postoje različiti stepeni povišenog krvnog pritiska, ali zajedničko za sva ova povišenja jeste da visok krvni pritisak oštećuje brojne organe. Oštećuje srce, mozak i sve ostale organe koje krvni sudovi ishranjuju i zato je neophodno da se čak i takozvani gradus 1, odnosno nešto malo povišeni krvni pritisak iznad normale, apsolutno leči. Upravo zato je veoma važno ne samo redovno meriti krvni pritisak, nego i nakon dijagnoze hipertenzije konsultovati se sa lekarom radi početka njegovog lečenja - rekao je za portal "eKlinika" ovaj čuveni profesor.
Shutterstock/Dmytro Buianskyi
Ugavnom, visok krvni pritisak ne daje odmah simptome. Neke osobe mogu godinama, pa i decenijama imati povišen krvni pritisak, a da nemaju apsolutno nikakve simptome.
- Kod onih kod kojih se simptomi jave, to najčešće bude glavobolja i to uglavnom u formi potiljačne glavobolje. Zatim može doći do vrtoglavica, nesvestica, malaksalosti i zamora, ošamućenosti i mnogobrojnih drugih simptoma. Može se javiti i poremećaj vida, zamagljenje vida i to su najčešći simptomi zbog kojih osobe i mere krvni pritisak i onda vide da imaju povišeni. Nažalost, može se desiti da prva manifestacija hipertenzije bude hipertenzivna kriza sa vrlo kobnim posledicama kao što su šlog, infarkt, pa i naprasna srčana smrt. Zato je vrlo važno redovno meriti pritisak, čak i kada se dobro osećate. Ovo je rezlog zbog kog se povišen krvni pritisak, odnosno hipertenzija, danas i naziva „tihi ubica”, jer godinama oštećuje sve organe i skraćuje životni vek ljudi - upozorio je dr Tasić.
Rani simptomi hipertenzije su često suptilni. Međutim, ako primetite neki od narednih znakova, a pogotovo više njih, razmislite o nabavci aparata za merenje pritiska i poseti lekaru.
Glavobolja i moždana magla
Blage, ali hronične glavobolje mogu biti posledica hipertenzije, kao i takozvana “moždana magla“. Ljudi koje muči moždana magle se često osećaju zbunjeno, zaboravno, imaju teškoće sa fokusiranjem i slabiju sposobnost za rešavanje problema. Međutim, ovi simptomi obično nisu primetni dok pritisak zaista ne postane veoma visok.
Nadutost praćena otežanim mokrenjem
Visok krvni pritisak je često usko povezan sa dijabetesom i bolestima bubrega, te neki ljudi kao nuspojavu mogu imati problema sa nadutošću i/ili otežanim mokrenjem. Zato, obratite pažnju na to koliko često mokrite i u kojoj meri, a ukoliko dođe do promena, obratite se lekaru.
Možda vas zanima…
Naglo pogoršanje vida
Hipertenzija neretko utiče na krvne sudove u očima i izaziva njihovo oticanje. Kao posledica, mogu se javiti iznenadne promene vida, kao na primer zamagljen vid, piše "Introlab".
Komentari (0)