Gojaznost je postala jedan od najvećih zdravstvenih rizika za savremenog čoveka. Posebno je opasna viscelarna masnoća, odnosno mast koja se skuplja oko vitalnih unutrašnjih organa kao što su jetra ili srce. Kako je objasnio prof. dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i specijalista medicine sporta, ove masti zalepljene za unutrašnje organe mogu biti u većoj količini.
- Kad govorimo o ovim mastima najčešće pominjemo jetru, pa se onda kaže kako pacijent ima masnu jetru. Ali, praktično svi unutrašnji organi: pankreas, creva, srce, jetra... mogu na sebe i na svoju površinu da zalepe tu mast koja opterećuje i površinu i ćelije tih organa. Ćelije kao da su zadavljene, ne mogu da dišu od masti koje su oko njih, pa i u njima. To je veliki rizik - prvo mehanička opstrukcija organa, odnsno nemogućnost funkcionisanja ćelija naših organa - istaakao je prof. dr Čubrilo.
Kako je objasnio uvaženi stručnjak, mast na kukovima, butinama ili rukama, takozvana potkožna mast, ima zadatak da štiti i obezbeđuje energiju našem organizmu. Ona se polako topi, ulazi u naš krvotok odakle ulazi u ćelije organa, tu sagoreva i dobija se energija.
- Te masti služe da nas čuvaju kad su periodi gladovanja i kad nema šta da se jede. Kad pogledate 90 odsto populacije ono od te masti mogu da žive i da ne jedu ništa godinu dana. Za razliku od ove, mast oko unutrašnjih organa deluje kao neka vrsta emitera zapaljenskih ćelija. Ona ima sposobnost da luči u krv zapaljenske medijatore koje idu ka ćelijama i provociraju promene zapaljenskog tipa. Jednostavno rečeno, to vam je kao upaljač koji ide okolo, pali i pravi zapaljenske procese - pojasnio je on.
shutterstock.com
Prof. dr Čubvrilo je objasnio kako da svako od nas prepozna da li ima obične, potkožne masti ili opasnu viscelarnu masnoću.
- Uzmite običan krojački metar koji se stavi na sredinu između rebara i kukova. To je merenje struka i najbolja mera za otkrivanje viscelarne masnoće. Ako pogledate mere, koje su optimalne, i to uporedite sa svojim rezultatima, znaćete odmah da li ste u riziku ili ne - dodao je on.
Možda vas zanima…
Obim struka - mere za žene:
- do 80 cm - bez rizika
- od 80 do 88 cm povećan rizik
- preko 88 veoma povećan rizik
Obim struka - mere za muškarce:
- do 94 cm bez rizika
- od 94 do 102 cm povećan rizik
- preko 102 cm veoma povećan rizik
Kako je naglasio uvaženi stručnjak, postoje i ljudi koji su na oko mršavi, ali su njihovi organi takođe obavijeni viscelarnom masnoćom.
- To su ljudi koji imaju problem sa viškom lučenja insulina. Oni ne moraju da imaju problem sa velikom stomakom, oni zbog organskih problema kao što je kamen u žučnoj kesi, upala žuči, gastritisi i najveći problem promene i zapaljenski procesi tankog creva, koji dovode do osetljivosti pankreasa jer jako luči insulin. Problem je što u takvim situacija sve što unesete u organizam insulin to ubacuje u to masno tkivo, odnosno viscelarnu masnoću - objasnio je prof. dr Čubrilo.
Shutterstock
Prema njegovim rečima, ovakvi pacijenti će najčešće imati problem sa crevima.
- To su jako mršavi ljudi koji mogu da pojedu dosta hrane, ali im se to ne vidi. Kod doktora će vam on reći da ima brz metabolizam i da posle svakog obroka ide u WC. To je problem enzimske aktivnosti creva, jer ona nisu sposobna da enzimski obrade hranu, već ona odmah ide napolje, što je veliki problem - naglasio je prof. dr Čubrilo u emisji "RTS ordinacija".
Prema njegovim rečima, veliki je problem što se viscelarna masnoća javlja sve češće kod gojazne dece. Devojčica od 11 godina može da ima obim struka 80 cm, kao odrasla žena, i da ima masnu jetru.
- Masna jetra kod devojčica izaziva hormonske dinsbalanse, jer je jetra povezana sa jajnicima i matericom. Čak i kad ima problema sa mašću, jetra ne mora da ima povišene enzime, a kad se pojave, to je najčešće već posle pucanja ćelija. Zato je jako bitno da reagujemo dok ove ćelije još rade, a ne kad dođe do njihovog pucanja i ozbiljnih problema - poručio je prof. dr Čubrilo.
Obim struka kod dece - normalne vrednosti:
- od 2 do 5 godina - 52 cm
- od 6 do 11 godina - 64
- od 12 do 17 - 86 cm
- Ono što je poražavjuće jeste podatak da je za poslednjih 10 godina obim struka kod dece od 11 godina porastao za 11 cm. To je veliki problem i kod devojčica i kod dečaka - upozorio je poznati stručnjak, dr Čubrilo.
Komentari (0)