Doktor B.J. Miler poznat je kao lekar koji svoj život posvećuje brizi o terminalno bolesnim pacijentima u domu za stara lica u San Francisku. Njegova posvećenost i predanost ovom teškom, ali izuzetno važnom poslu, čini ga istinskim herojem savremene medicine.
Godine 1990, dok je još bio student, Miler je doživeo tešku nesreću koja je promenila tok njegovog života zauvek. U toj nesreći Miller je izgubio tri uda, ali je, kako je sam rekao, iz neobjašnjivih razloga preživeo. Nakon što je prošao kroz ovu traumu, oslonio se na proteze kako bi mogao normalno da funkcioniše.
Jednom prilikom je govorio o nesreći koja mu se dogodila.
- Bio sam na odeljenju za opekotine tri meseca nakon nesreće. Sećam se da sam se osećao užasno. Gledajući unazad, shvatam da sam bio prazan. Jednog dana, jedna od medicinskih sestara sa kojima sam se zbližio, ušla je u sobu i osvestila me. Rekla je da joj je dosadilo da se ponašam kao da se srušio svet i pokušavala je sve vreme da me oraspoloži. Tokom njenog govora počeo sam da plačem i bilo je divno. Bilo je tako moćno izbaciti sve to napolje. Oduševila me je. Neko ko je brinuo o meni pomogao mi je da shvatim šta je stvarnost - otkrio je Miler.
shutterstock.com
Odlučio je da postane doktor i posveti se pružanju podrške ljudima koji prolaze kroz slične patnje kao on. Njegovo iskustvo ličnog preživljavanja dalo mu je jedinstvenu perspektivu i empatiju prema pacijentima koji se bore sa bolom i patnjom.
- Bio sam u blizini ljudi koji bi umrli usred mog razgovora s njihovim bližnjima. Bili su tela koja su upravo umrla. I postoji taj dugotrajni osećaj, istina je. Postoji osećaj. To je opipljivo… da, tu se zadržava - istakao je Miler, aludirajući na to, kako je kasnije raznasio, da se u vazduhu oseća nešto specifično kada ste pored osobe koja je upravo izdahnula.
Možda vas zanima…
Ali, ubrzo je dadao da nije siguran kakav je to osećaj, niti da li ikad može da se sazna.
- I ne znam da li je to u mojim mislima ili je u vazduhu ili je to duh. Jednostavno postoji taj dugotrajni osećaj, istina je. To je osetljiva tema - rekao je on o svom iskustvu o radu u domu za stara lica.
Doktor je objasnio šta svakodnevno nauči od onih koji tuguju.
- Briga je recipročna. Kada sam bio u bolnici mislio sam da sam teret mojim prijateljima i porodici i onima koji su tamo radili. Mnogo kasnije sam saznao da su moji prijatelji zahvalni što mogu da pomognu. Sestre su mi rekle da su svaki dan nešto naučile od mene; drugačije su grlile svoju decu kada su odlazile kući. Bilo je čudno misliti da sam kao pacijent u stanju da dam nešto. Tuga je dug proces za sve - pojasnio je on za "BrainLife".
BONUS VIDEO:
Komentari (0)