Stres je postao normalan deo svakodnevice, odnosno telo se na sebi poznat način bori sa stanjima kao što je pretnja ili pak izazov, neprijatnost. To je prirodna reakcija organizma na ono što nam se dešava u životu, ali kada stres pređe neke "normalne" granice telo ne trpi.
Dr med. Andrija Karačić, specijalista abdominalne hirurgije objašnjava kako da se nosimo sa stresom, ali i koliko je on loš po celokupni organizam.
- Ukoliko se nedeljama i mesecima mučimo da obavimo sve što bismo hteli i trebali, razvija se hronični stres, s kojim se naš um i telo teško nose. Postajemo anksiozni, nervozni i bezvoljni. Svi smo to verovatno jednom iskusili. Pored našeg uma, prvi organ koji će stradati od stresa su creva - objasnio je.
Stres se manifestuje najčešće probavnim tegobama poput zatvora ili pak dijareje.
- Kod čak 85 odsto ljudi stres uzrokuje probavne tegobe. Setite se samo odgovaranja pred katedrom ili javnih nastupa. Stres je nešto što najviše smeta mikroorganizmima u crevima, koje nazivamo crevni mikrobiom. Ukoliko bakterije osete da su creva pod stresom, napuštaju ih. Danas znamo kako osobe koje su izložene stresu imaju manji udeo mnogih crevnih bakterija, koje doprinose zdravlju. Kad bakterije napuste creva, počinju da bujaju potencijalno opasne bakterije koje jedine mogu opstati u takvom okruženju koje su poznate kako mogu izazvati infekcije i druge bolesti. Clostridium difficile, Escherichia coli, verovatno ste i vi čuli za njih. Pored toga, dolazi do povećane propusnosti creva zbog oštećenja crevne barijere, što je povezano s razvojem bolesti poput insulinske rezistencije i dijabetesa, pa sve do autoimunih bolesti i alergijskih poremećaja - rekao je doktor za Večernji.hr i pojasnio da danas stresu ne može da pobegnemo.
youtube/Human LAB Podcast
Doktor je istakao da užurban način život nikako nije poželjan.
- Istraživanja pokazuju kako užurbani način života, konzumacija hemijski tretirane vode, procesuirane hrane siromašne nutrijentima i prepune aditivima uništava raznolikost crevnog mikrobioma, smanjuje udeo protuupalnih bakterija, ali s druge strane povećava udeo štetnih bakterija koje podstiču stanje hronične upale u našem telu. Prevlast štetnih crevnih bakterija se naziva disbioza, a naš mozak je nikako ne voli - rekao je on.
Disbioza je mikrobna neravnoteža u organizmu ili poremećaj crevne mikroflore.
- Bila to depresija, bipolarni poremećaj ili neki oblik demencije – disbioza je često prisutna. U prevodu, naš um i psiha pate ako u crevima imamo disbiozu, koja se ne pokazuje samo u psihičkom zdravlju, već je povezana i s razvojem autoimunih bolesti, inhalatornih i prehrambenih alergija, ali i karcinoma. U SAD-u, gde su promene možda najizraženije, porast karcinoma debelog creva među mladima je alarmantan. Osoba rođena 90-ih godina ima čak četiri puta (!) veći rizik obolevanja od karcinoma debelog creva nego njen deda ili baka rođeni 50-ih godina prošlog veka. Širom sveta svedočimo porastu karcinoma kod osoba mlađe životnih dobi, dijagnostikovanih pre 50. godine života, od čak 79 odsto - pojasnio je doktor.
On je apelovao da se čuvate više nego ikad.
- Zato čuvajte svoj crevni mikrobiom ne samo da očuvate psihu, već kako bi dočekali srećnu i ispunjenu starost. Verovarno nas zdrav crevni mikrobiom čuva ne samo od poremećene probave, već i od mnogo lošijih scenarija. Pitajte svoj um! - zaključio je on.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)