Nesanica i česti prekidi sna, pogotovo u isto vreme tokom noći, mogu biti znakovi ozbiljnijih tegoba, ali i rezultat loših životnih navika. Ukoliko se često budite tokom noći i ne možete da spavate dovoljno, to je signal koji vaše telo šalje i trebalo bi da obratite pažnju na njega.
Preporučljivo je spavati sedam do osam sati svake noći, ali ako se tokom sna često budite, to može značiti da vaš organizam nešto pokušava da vam kaže. Kvalitetan san je ključan za zdravlje, a njegova učestala prekidanja mogu dovesti do dodatnih problema.
Često buđenje tokom noći ometa vašu sposobnost da se odmorite, a loš kvalitet sna može izazvati fizičke i mentalne poteškoće. Brige, stres i svakodnevni problemi koji vas muče mogu se manifestovati tokom sna, što negativno utiče na njegov kvalitet i izazvati nesanicu. Zato, slušajte svoje telo i pridržavajte se saveta za bolji san.
Često mokrenje noću
Konzumiranje previše tečnosti pre spavanja može izazvati česta noćna mokrenja. Odlazak do toaleta, paljenje svetla i ponovni povratak u hladan krevet čine da san postane fragmentiran i nezadovoljavajući. Iako je važno biti hidriran, preporučuje se da ne pijete previše vode neposredno pred spavanje.
Temperatura u spavaćoj sobi takođe ima veliki uticaj na kvalitet sna. Optimalna temperatura je između 15 i 20 stepeni. Ako je soba previše topla ili hladna, to može izazvati česta buđenja tokom noći i ometati san.
Ako ste pod stresom ili brinete o nečemu, verovatno nećete moći da zaspite lako. Brige koje nosite iz dana u dan utiču na vašu sposobnost da se opustite i zaspete, a ako ipak zaspite, šanse da se često budite tokom noći su velike. Da biste se opustili, razmislite o tome da praktikujete meditaciju, čitanje ili druge umirujuće aktivnosti pred spavanje.
Konzumiranje kofeina
Konzumiranje previše kofeina, posebno popodnevna kafa, može ometati san jer kofein ostaje u organizmu i do sedam sati. Zbog toga može biti teško da zaspite i održite miran san jer kofein utiče na vašu koncentraciju i uzbuđenost.
Neki lekovi, poput onih za krvni pritisak, astmu, pa čak i depresiju, mogu negativno uticati na kvalitet sna. Ako imate problema sa spavanjem, razgovarajte sa svojim lekarom. Možda bi bilo dovoljno samo promeniti vreme uzimanja lekova kako biste poboljšali kvalitet sna.
Upotreba digitalnih uređaja neposredno pre spavanja može ometati san. Plavo svetlo koje emituju telefoni, tableti i računari stimuliše mozak, sprečavajući ga da se opusti i pripremi za san. Ove aktivnosti mogu ometati prirodni ritam tela i otežati uspavljivanje.
Poremećaj - apneja u snu
Vežbanje uveče može imati sličan efekat na san. Ako trenirate naporno, povećava se cirkulacija, krvni pritisak i napetost mišića, što može otežati da zaspite. Za bolji san, preporučuje se lagana fizička aktivnost koja neće previše uzburkati vaš organizam pre nego što legnete u krevet.
Iako alkohol može pomoći da zaspite, on često remeti fazu dubokog sna. Posle početnog uspavljivanja, alkohol izaziva plitak san, što može rezultirati čestim buđenjem tokom noći.
Apneja u snu je poremećaj disanja koji izaziva kratkotrajni prekid disanja tokom sna, što može uzrokovati buđenje sa osećajem uznemirenosti. Ovaj poremećaj često ostaje neprepoznat, ali ako vaš partner primeti da zadržavate dah tokom sna, obratite se lekaru za savete i dijagnozu.
Ako prepoznate bilo koji od ovih simptoma, obratite pažnju na to kako vaša svakodnevna rutina i navike utiču na kvalitet vašeg sna. Potražite odgovarajuću pomoć i pokušajte da uvedete zdrave promene koje mogu pozitivno uticati na vašu sposobnost da se odmorite i regenerišete.
Komentari (0)