U septembru 2023. godine Lindzi Li (39) je bila presrećna kada se sa svojim partnerom Fernardom uselila u njihovu novu kuću. Tada nije moigla ni da zamisli da će godinu dana kasnije završiti u bolnici sa ogromnim tumorom u stomaku i neizdrživim bolovima.
Njen život se bukvalno raspao u roku od nekoliko meseci. Prvi loš znak je bila gorušica koju je osetila dok je raspremala kuću. Iako to deluje nebitno, lekari su joj kasnije objasnili da je tumor poput tempirane bombe i da je mogao da raste u njenom stomaku i do sedam godina, pre nego što je na kraju pukao.
Nekoliko nedelja posle kupovine kuće, par je otišao na odmor u Južnu Koreju.
Međutim, Lindzi se osećala sve lošije i otišla je kod lekara. On je testirao njen dah i otkrio je veliku količinu bakterija. Prepisao joj je antibiotike. Na početku je bilo pozitivnih promena, ali bakterije nisu nestale i usledila je druga tura antibiotika, pa treće, četvrta, peta... Ona se osećala sve gore, stalno je bila naduta i osećala je kao da joj stomak gori.
Tek kad je otišla kod drugog lekara, on je uradio test krvi i bio je zapanjen kada je video da je broj crvenih krvnih zrnaca opasno nizak, kao i nivo gvožđa.
- Tada sam još verovala da možda imam čir. Doktori su me šokirali kada su mi rekli da imam rak stomaka, da je tumor prilično veliki i da se proširio na limfne čvorove. Plan je bio da se prvo uradi hemoterapija kako bi se tumor smanjio i mogao da se operiše - rekla je Lindzi.
Za nju je najteža u tom trenutku bila činjenica da je njena majka preminula od raka debelog creva kada je Lindzi imala 16 godina.
Posle druge ture hemoterpije, kolabirala je u kući i vrištala od neizdrživih bolova koje je opisala kao da je neko nožem ubada u stomak.
- Sećam se da sam se u bolnici valjala po podu od bolova - ispričala je ova mlada žena.
Snimak skenerom je pokazao da je tumor pukao i morala je na hitnu operaciju.
- Rekli su mi da neće znati koliko organa moraju da odstrane, dok ne počnu operaciju. Tražili su od mene da potpišem saglasnost za uklanjanje većeg dela stomaka ako bude potrebe za tim. Bolovi su bili toliko jaki da bih potpisala sve samo da prestanu. Probudila sam se narednog dana i bila sam povezana na više od 12 cevčica. Narednih dana sam shvatila da nemam stomak, jednjak mi je bio prikačen na crevo. Lekari su uklonili 19 limfnih čvorova tokom zahvata - objasnila je ona.
Lindzi je ponovo počela sa hemoterapijom, ali lekovi i njena nemogućnost da vari hranu su izazvali dodatni haos u organizmu.
- Sve ide pravo u moje debelo crevo i zato moram dobro da sažvaćem hranu. Ne mogu da imam prave obroke i potrebno mi je šest do osam obroka dnevno. Potrebno mi je sat vremena da pojedem jedno jaje. Smem da pijem samo malo vode, ali tek pola sata posle obroka - ispričala je Lindzi koja će posle katoličkog Božića saznati da li se kancer ponovo proširio.
Hrabra Lindzi je svesna da joj je smrt stalno nad glavom, čak je i kontaktirala kliniku za eutanaziju u Švajcarskoj jer ne želi da umre sporom i bolnom smrću.
- Zaista želim da se oporavim, ne mogu da dočekam da se vratim na posao i našoj kući i živim život. Želim da živim i putujem - zaključila je Lindzi, piše Dejli Mejl (Daily Mail).
Komentari (0)