Odrasli

EVO DA LI GULJENJEM VOĆA I POVRĆA SPASAVATE SVOJE ZDRAVLJE: Doktor napokon razrešio misteriju - da li su hemikalije u njoj ili ne?!

Dr Tu Ngu ispred Vijetnamskog udruženja za ishranu objasnio je o čemu se ovde u stvari radi.

13.12.2024 06:06

EVO DA LI GULJENJEM VOĆA I POVRĆA SPASAVATE SVOJE ZDRAVLJE: Doktor napokon razrešio misteriju - da li su hemikalije u njoj ili ne?!
Shutterstock

Pitanje o bezbednosti hrane, posebno u pogledu voća, postalo je sve prisutnije zbog brige o mogućim hemijskim ostacima i konzervansima koji se koriste u procesu proizvodnje i transporta. Često se postavlja pitanje – da li guljenje voća, poput jabuka ili guava, može da nas zaštiti od tih hemikalija?

- Iako mnogi ljudi imaju naviku da gule voće iz straha od kontaminacije, važno je razumeti da guljenje nije uvek efikasna zaštita. Ako je voće tokom uzgoja bilo kontaminirano hemikalijama, one mogu prodreti duboko u plod, čineći samo ljušćenje nedovoljnom merom za potpuno uklanjanje tih štetnih supstanci - rekao je dr Tu Ngu ispred Vijetnamskog udruženja za ishranu.

Međutim, da li treba guliti voće ili ne, zavisi od vrste voća koje jedemo. Na primer, voće poput banane, džekfruta, pomela, pomorandži i mandarina svakako treba guliti pre konzumacije, dok je kod plodova poput guave, jabuka i krušaka ljušćenje nepotrebno. Naime, kore određenih plodova sadrže brojne hranljive materije, koje mogu biti korisne za zdravlje.

Pixabay.com

Banane se obavezno ljušte pre konzumacije jer je kora ovog voća potpuno nejestiva

Kora guave, na primer, sadrži antioksidante, a ima i antibakterijska i antiinflamatorna svojstva, dok kora tamnozelenog krastavca obiluje antioksidansima, nerastvorljivim vlaknima, kalijumom i vitaminom K, te može pomoći u hlađenju i detoksikaciji tela. Guljenje kore krompira, s druge strane, nije pametno, jer su bogate gvožđem, kalcijumom, magnezijumom, kalijumom, vitaminom B6 i vitaminom C.

Za efikasno uklanjanje potencijalnih konzervansa s kore voća, preporučuje se temeljno pranje pod mlazom hladne vode. Važno je napomenuti da guljenje voća i sečenje na komade može smanjiti unos hranljivih materija, naročito vitamina C, koji je koncentrisan u kori.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da odrasli dnevno konzumiraju najmanje 100-200 grama zrelog voća, podeljenog na više manjih porcija tokom dana. Voće je izvor važnih vitamina, minerala i vlakana, koji su neophodni za dobro zdravlje, pravilno funkcionisanje organa i dobar probavni sistem.

- Zato, dok guljenje može biti korisno u određenim slučajevima, važno je svesno odabrati kako ćemo jesti voće, kako bismo maksimizirali unos hranljivih materija i istovremeno se zaštitili od mogućih kontaminacija - ističe dr Tu Ngu.

BONUS VIDEO: 

Komentari (0)