Kada pređete 50. godinu, očuvanje zdravlja postaje još važnije, a pravilna ishrana igra ključnu ulogu u tom procesu. Zdrav način ishrane u ovoj fazi života zahteva poseban pristup, koji uključuje povećanje unosa hranljivih namirnica i smanjenje onih koje mogu negativno uticati na zdravlje.
Preporuke stručnjaka sugerišu da bi ishrana nakon 50. godine trebala da se fokusira na unos namirnica bogatih hranljivim materijama, kao što su borovnice, zeleno lisnato povrće, celovite žitarice i nemasni proteini. S druge strane, važno je ograničiti konzumaciju hrane koja može doprineti nakupljanju holesterola i povećanju obima struka.
Pržena hrana i kalorije
Nutricionistkinja Ejmi Gorin ističe da pržena hrana može sadržavati tri puta više kalorija zbog zasićenih masti koje se koriste tokom prženja. Prema preporukama Američkog udruženja za srce, samo 5-6% ukupnih dnevnih kalorija bi trebalo da potiče od zasićenih masti. Za dnevni unos od 2.000 kalorija, to znači da bi najviše 120 kalorija trebalo da dolazi iz zasićenih masti. Umesto prženih jela, bolje je izabrati salate i druge nutritivno bogate obroke.
Opasnost zaslađenih pića
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Južnoj Karolini 2022. godine pokazuje da žene koje konzumiraju barem jedno zaslađeno piće dnevno imaju 78% veći rizik od razvoja raka jetre u poređenju sa onima koje piju manje od tri takva pića mesečno. Preporučuje se ograničenje unosa dodatnih šećera na 10% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, što odgovara najviše 200 kalorija ili 50 grama šećera dnevno za ishranu od 2.000 kalorija.
Shutterstock
Skriveni šećeri u gotovim jelima
Gotova hrana često sadrži skrivene šećere, posebno u umacima i prerađenim obrocima, što može povećati rizik od bolesti poput dijabetesa i masne jetre. Američko udruženje za srce savetuje ograničenje unosa dodanih šećera na 25 grama dnevno za žene i 36 grama za muškarce. Višak šećera može preopteretiti pankreas i jetru, povećavajući rizik od hroničnih bolesti.
Skrivena so u hrani
Većina soli u ishrani dolazi iz prerađene hrane, a ne iz soli koju dodajemo tokom pripreme obroka. Smanjenje unosa soli može poboljšati simptome poput oticanja i umora, pokazuje najnovije istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet. Preporučuje se da unos soli ne prelazi 1.500-2.300 mg dnevno.
Možda vas zanima…
Ultraprerađene grickalice
Ultraprerađene grickalice, poput čipsa i zaslađenih jogurta, često sadrže štetne aditive kao što su boje i konzervansi, a siromašne su vlaknima i hranljivim materijama. Ova hrana može doprineti prekomernom unosu kalorija i ubrzanom starenju. Čitanje deklaracija na proizvodima može vam pomoći da izbegnete ovu vrstu hrane.
Shutterstock
Uticaj alkohola na zdravlje
Metabolizam se menja s godinama, što može povećati rizik od negativnih efekata alkohola, uključujući padove i interakcije sa lekovima. Alkohol može doprineti problemima sa jetrom, srcem i drugim zdravstvenim stanjima. Preporučuje se da muškarci konzumiraju najviše dva pića dnevno, dok bi žene trebale ograničiti unos na jedno piće dnevno.
Pridržavanje ovih saveta može vam pomoći da očuvate svoje zdravlje i poboljšate kvalitet života dok starite. Ove preporuke su ključne za dugoročno očuvanje vitalnosti i prevenciju hroničnih bolesti.
Komentari (0)