Hirurg iz Kalifornije dr Vilijam Dugal pre dve godine se zarazio se koronom. Međutim, vrlo brzo je shvatio da nešto nije u redu. Imao je neobične simptome - utrnulost u nogama koje su toliko oticale da su mu cipele bile tesne i sve teže je hodao. Kako su se simptomi pogoršavali i postajali sve neobičniji otišao je u lokalnu bolnicu gde mu je dijagnostikovano retko postvirusno stanje poznato kao Đulijan- Bar sindrom (Guilain-Barre). U pitanju je stanje koje prati slabost mišića koja je u njegovom slučaju dovela do potpune paralize.
Iako je jasno mogao da razmišlja, Vilijam nije mogao da guta i da diše bez pomoći aparata.
- Nisam mogao da se pomerim čak ni oči, nisam mogao da trepnem. Ne mogu vam opisati taj osećaj straha kad shvatite da ste potpuno paralizovani, a pri tome vam je razum netaknut. Kao lekar shvatio sam da je moje medicinsko znanje dobra i loša stvar, jer sam bio svestan težine svoje bolesti - ispričao je on dve godine kasnien za Today, a prenosi NBC News.
Dugal i njegova porodica su te godine imali dosta razloga za slavlje - rođenje ćerkice, završetak njegove specijalizacije, novi posao... Da je pozitivan na koronu saznao nakon povratka kući sa jednog slavlja. Dok su njegova supruga i ćerka imale blage simptiome, kod Vilijama se situacija zakomplikovala.
Možda vas zanima…
Lekari su uradili dijagnostiku i otkrili da se radi o stanju gde imuni sistem napada sloj oko nerava, uzrokujući oštećenje nerava. I nakon što je primljen u bolnicu njegovi simptomi su se pogoršavali.
Kakav je to sindrom?
Đulijan- Bar sindrom je retko oboljenje koje tera imuni sistem da napada nerve. Prvi simptomi uključuju splabost i treperenje u ekstremitetima. U blažim slučajevima prouzrokuje slabost mišića, kod težih kao što je to bio slučaj sa Vilijamom, dovodi do kompletne paralize, a pacijent je priključen na respirator zato što ne može samostalno da diše.
Najčešći simptomi su:
- Osećaj trnenja u prstima na rukama i nogama, članicma i zglobovima
- Slabost u nogama koja se širi na gornji deo tela
- Nestabilan hod ili nenugćnost da se hoda
- Poteškoće u pomeranju očiju ili drugih delova lica
- Nemogućnost da se kontroliše bešika ili creva
- Jaki grčevi koji se pogoršavaju tokom noći
- Ubrzan rad srca
- Visok ili nizak krvni pritisak
- Otežano disanje
Najjači udar na organizam dešava se dve do četiri nedelje nakon pojave prvih simtoma, dok prema klinici Mejo, oporavak može da traje mesecima ili godinama. Za pacijente koji ne mogu da hodaju, obično se stanje normalizuje u roku od šest meseci.
Lek za ovu bolest ne postoji, a lekari mogu da olakpaju pacijentu disanje priključivanjem na respiratom, a hrane ga kroz infuziju.
Mislio je da će umreti
Opisujući svoje stanje Dugal je priznao da je bio uplašen kad je shvatio da ne može da govori, a kad su ga priključili na respiratzor jer nije mogao samostalno da diše verovao je da će umreti. Kad su počeli da mu se pomeraju mišići očiju i lica sa medicinskim osobljem je komunicirao treptanje.
shutterstock.com
Situacija se dodatno zakomplikovala kad je dobio upalu pluća kao negativnu posledicu boravka na respiratoru. Njegov nivo kiseonika je bio nizak, ali su lekari intervenisali i stavili ga na aparat koji preuzima funkciju srca i pluća da bi mu dali vremena da se oporavi. Probudio se posle devet dana.
- Bio sam zarobljen u svom telu. Mišići su mi bili slabi. Ležao sam tamo i gledao u istu tačku - priseća se on.
Bolnička rehabilitacija
Nakon što se njegovo stanje stabilizovalo i kad je počeo samostalno da diše u invalidskim kolicima se vratio kući. Ništa nije mogao sam - da jede, da se obuče, ide u toalet... Otišao je na rehabilitaciju gde je uspeo da se oporavi i posle 9 meseci vrati na posao.
Dugal se osećao dovoljno jakim da ponovo radi, pa se vratio u operacionu salu da operiše. Imao je kako kaže čast da radi sa stručnjacima koji su njemu spasili život. Dijagnoza ovog sindroma promenila mu je pogled na život i perspektivu kao lekara.
- Imam više empatije i bolje razumem pacijentovo iskustvo. Nadam se da mogu pružiti isto saosećanje i podršku drugim ljudima u sličnim situacijama. Želim da nastavim da vodim u praksi iskrene razgovore i istražujem sve opcije za pružanje nade - zaključuje on svoju priču.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)