Krpelji su paraziti veličine četiri do pet milimetara i za ljude su teško vidljivi posebno u prirodi. Najčešće borave na vrhu visokih trava gde čekaju prolazak životinje ili čoveka na koje se, posle identifikacije mirisom, zakače pomoću posebnih kuka na prednjim nogama.
Kako piše britanski Gardijan, lekari upozoravaju na porast ovih krvopija, a uzrok tome su najverovatnije tople zime i lakše preživljavanje hladnih dana.
Opstaju i zimi
Krpelji su nekad živeli u prirodi, ali u potrazi za hranom migrirali su i u gradove, pa se sve češće mogu naći i u travi u gradskim parkovima. Zbog svega toga lekari savetuju oprez prilikom boravka na travnatim površinama i obavezan pregled tela nakon povratka kući kako bi se utvrdilo da li ste "pokupili" nekog od ovih parazita.
- Populacija krpelja se povećava. Moramo toga da budemo svesni i moramo da znamo kako da se zaštitimo. Nisu samo planinari u opasnosti, već svako ko boravi u seoskoj sredini, ide u gradske parkove ili dolazi u dodir sa travom bilo gde. Krpelji se zavlače u čarape, pantalone, zato nosite odeću svetlih boja, koristite repelente. I uvek, ali uvek proverite da li imate krpelja na telu. Zaštita i prevencija su osnovno pravilo u borbi protiv krpelja - rekla je dr Arlin Brejli iz britanskog Lajmskog centra koji, između ostalog, prati kretanje ovih parazita.
Ona je podsetila da postoji više vrsta krpelja, od kojih su većina specijalizovani paraziti sposobni da uzimaju krv samo od određenih domaćina, i najčešće su bezopasni za ljude. Postoje krpelji koji se hrane samo krvlju ovaca ili miševa, nastanjuju se na pacovima, jelenima, ali ima i onih koji napadaju pse i ljude. Upravo ovi su i najopasniji, jer su najčešći prenosioci bolesti.
Istražujući krpelje i opasnost koju oni predstavljaju, naučnici su poslednjih godina došli do vrlo važnih saznanja:
- zaraženi krpelji koji nose bakteriju boreliju koja je izazivač lajmske bolesti, zdraviji su od onih koji nisu zaraženi
- inficirane jedinke imaju veće rezerve masti i bolje preživljavaju ekstremne temperature
- zaraženi krpelji su aktivniji, pa je veća verovatnoća da će ugristi čoveka
Ubod krpelja je bezbolan, tako da je nakon boravka u prirodi neophodno pregledati kožu celog tela. Posebno pažnju treba posvetiti kontroli mesta sa nežnom kožom kao što je predeo pozadine kolena, unutrašnjost lakotova i prepone. Kod dece je neophodna kompletna kontrola od glave do pete, a roditeljima se savetuje da posebno obrate pažnju na kosu.
Ovaj parazit, ukoliko se ne ukloni, ostaje dugo vremena na domaćinu i može da izazove ozbiljne zdravstvene komplikacije od koji je najteža lajmska bolest. Izaziva probleme centralnog (mozak i kičmena moždina), ali i perifernog nervnog sistema (nervi).
- Rana dijagnostika i lečenje je ključno za pacijente. Imate priliku od mesec ili dva kada će lečenje antibioticima verovatno biti najefikasnije. Ako to propustite, može izazvati zaista iscrpljujuću bolest. Počinje da migrira kroz vaš sistem i krije se u telu nekad i godinama - upozorila je dr Brejli.
Rani simptomi lajmske bolesti uključuju sledeće simptome:
- osip koji se širi i može se pojaviti do tri meseca nakon ujeda. Ipak, trećina ljudi sa lajmom može proći bez ovog simptoma, odnosno osipa
- umor
- glavobolja
- bolovi u mišićima ili zglobovima
- osećaj poput gripa
- neurološki simptomi kao što je paraliza lica
- simptomi povezani sa srcem
Lajmska bolest je najpoznatija bolest koju krpelji prenose na ljude, ali nije jedina. Prošle godine Britanski nacionalni centra za zaštitu zdravlja izdao je upozorenje o encefalitisu (zapaljenje mozga) koji se prenosi krpeljima, a ovo oboljenje je najzastupljenije u Evropi.
Komentari (0)