Najdugovečniji ljudi na svetu žive u takozvanim „plavim zonama“, tačnije delovima sveta sa najviše stogodišnjaka. Plave zone uključuju Ikariju u Grčkoj, Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Loma Lindu u Kaliforniji i poluotok Nikoja na Kostariki. Oni su često predmet istraživanja brojnih naučnika koji pokušavaju da dokuče koja je tajna njihove dugovečnosti.
Zanimljivo je da se ovi stogodišnjaci, bez obzira u kom delu sveta žive, imaju sličan recept za dugovečnost i često drže jednostavnog principa kada je u pitanju ishrana. Za njih je doručak najvažniji obrok u danu. Sa njima se slažu i stručnjaci.
- Konzumiranje pravog doručka može vam pomoći da doživite stotu - otkrili su naučnici.
Izgleda da je istina stara poslovica koja kaže: „Doručkuj kao kralj, ručak kao princ, večeraj kao siromah.”
Foto: Shutterstock
Proučavajući navike u ishrani u razliitim regijama na planeti gde živi najviše stogodišnjaka došlo se do zaključka da svi imaju fokus na balansiranju povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, semenki, zdravih masti i celih žitarica, uz minimalnu upotrebu mesa i zasićenih masti. Ljudi sa poluostrva Nikoja često jedu dva doručka i laganu večeru. Iako je za nas to nezamislivo oni za prvi obrok u danu konzumiraju jela od pasulja koja su bogata proteinima i vlaknima. To može uključivati različite vrste pasulja, kao i kombinaciju crnog pasulja, pirinča, luka, paprike i korijandera.
Na japasnkom ostrvu Okinava, doručak često uključuje miso supu i pirinač, a večeru najčešće preskoče. Stanovnici Loma Linde, vole da jedu jedan obrok sredinom jutra, drugi u 16 časova i to je sve. Za doručak konzumiraju kaše do umućenog tofua, jer najčešće izbegavaju životinjske proizvode kao što su jaja.
Možda vas zanima…
Pixabay.com
Prethodna istraživanja su pokazala da konzumiranje kaloričnije hrane na početku dana može da smanji rizik od gojaznosti i srčanih bolesti. Prema rezultatima jedne studije konzumiranje više kalorija za doručak u poređenju sa večerom uticalo je na gubitak viška kilograma kod 93 žene sa prekomernom težinom i gojaznošću koje su učestvovale u ovom istraživanju.
Polovina je pojela 700 kalorija za doručak, 500 za ručak i 200 za večeru, dok je druga polovina imala 200 za doručak, 500 za ručak i 700 za večeru. Posle 12 nedelja, grupa koja većinu kalorija unosi ujutru izgubila je dva i po puta više težine od druge grupe koja najviše jela za večeru. Nivo šećera kod prve grupe ispitanika je pala za trećinu, dok su se kod druge grupe žena povećali za 14,6 odsto.
- Visokokalorični doručak i niskokalorična večera je koristan način ishrane, a može biti dobra alternativa za lečenje gojaznosti i metaboličkog sindroma - objasnili su stručnjaci, a piše britanski San.
Komentari (0)