Demencija ili senilnost je ozbiljna bolest koja se odnosi se na širok dijapazon moždanih oboljenja koja uzrokuju dugoročne nemogućnosti razmišljanja, pamćenja, učenja i svakodnevnog komuniciranja i funkcionisanja u društvu.
Bolest od koje je oboleo i čuveni glumac Brus Vilis ne bira i veruje se da danas u svetu od demencije pati više od 36 miliona ljudi.
Kako objašnjavaju britanski stručnjaci depresija, apneja u snu (kratak srčani zastoj tokom spavanja) i nedostatak vitamina B 12 mogu biti prikriveni simptoni demecije, piše Miror.
Lek ne postoji
Prema zavničnim podacima, u SAD svaka deseta osoba starija od 65 godina u ovoj državi ima neki oblik demencije. Ovo teško oboljenje dovodi do ozbiljnih posledica, u poodmakloj fazi bolesti oboleli ne prepoznaje članove porodice i nije sposoban da sam vodi računa o sebi.
Neurolog dr Nikol Persel smatra da postoje znakovi upozorenja na demenciju ali se oni često pripisuju drugim bolestima.
- To nije jedini problem. Demencija često uključuje brojne simptome koji se najčešće povezuju sa drugim bolestima zato što demencija postepeno napreduje suštinski bez jasnih znakova bolesti. Zbog toga je veoma važno obratiti pažnju upravo na ove neuobičajene znakove bolesti kao što je depresija ili nedostatak vitamina B 12. Inače, manjak ovog vitamina može da izazove probleme sa pamćenjem. Tada se problem leči i dolazi do poboljšanja iako pacijent ni ne zna da su to zapravo simptomi demencije - rekla je ona.
Dr Persel je naglasila da posebnu pažnju treba obratiti na apneju u snu koja stvara poteškoće tokom spavanja.
- Apneja izaziva probleme sa spavanjem, a manjak sna utiče na pamćenje. Zbog toga proveravamo listu lekova koji se koriste za lečenje ove bolesti da bismo bili sigurni da li pacijent ima probleme sa bubrezima, jetrom ili štitastom žlezdom. Na ovaj način isključujemo i druge simptome koji su vrlo slični demenciji - dodala je ona.
Prema njenim rečima, poslednjih 20 godina nauka je dosta napredovala kada je u pitanju dijagnostikovanje demencije i ublažavanju simptoma zato što lečenje za ovu bolest ne postoji. Postoje određeni lekovi koji mogu da uspore kongitivni pad kod pacijenata sa ovom bolešću ali ne i da je zaustavi.
Kako umanjiti rizik?
Kako ističu lekari, promena načina života može da doprinese da se uspori napredak bolesti.
- Mi lekari često kažemo da ono što je dobro za srce, to je dobro i za mozak. To pre svega znači prestanak upotrebe cigareta i alkohola. Držite pod kontrolom krvni pritisak ili dijabetes ako imate problema ove vrste. Takođe može da pomogne društvena i mentalna aktivnost kao što je učenje novih veština, rešavanje ukrštenih reči čak i način da uobičajene stvari radite na drugačiji način mogu da pomognu - objasnila je dr Persel.
Prema njenim rečima kao određena prevencija ove bolesti je i društvena aktivnost.
- Ostanite društveno, fizički i mentalno aktivni i kad odete u penziju. Viđajte se sa prijateljima, vežbajte, šetajte to je neverovanto važno za mentalno zdravlje. Rizik od demencije može da se smanji i za 40 odsto ukoliko promenite način života i srednu, razlika je ogromna - naglasila je ona.
Dr Persel je istakla da postoji određena doza straha među pacijentima ali i stigma vezana za demenciju i pacijente koji boluju od ove bolesti.
- Zanemarite sve to, ako osećate da niste dobro, ako vam telo šalje takve signale idite kod lekara, proverite. Sve je bolje nego da sedite i ne radite ništa - zaključila je ona.
Znakovi koji mogu da ukazuju na demenciju:
- zaboravnost
- problemi sa pamćenjem
- teškoće sa fokusiranjem
- poteškoće u razmišljanju
- problemi u komunikaciji
Komentari (0)