Džon Grenahen (51) imao je samo 13 godina kada je noga nekontrolisano počela da mu se trese. Uplašenog dečaka roditelji su vodali kod lekara narednih godina da bi mu tek u 21. postavljena dijagnoza i saopšteno da boluje od Parkinsonova bolesti.
U pitanju je teško oboljenje kod kog dolazi do nekontrolisanih pokreta ruku i nogu. Od njega najčešće boluju stari ljudi, ali Grenahen je imao tu nesreću da se razboli kao vrlo mlad. Morao je da napusti školu i gotovo dve godine je sedeo zatvoren u kući. Međutim, posle tog vremena je odlučio da želi da živi život punim plućima uprkos teškoj bolesti.
Srećan i uplašen
Kako je ispričao Džon za britanske medije, nikad neće zaboraviti trenutak kad je noga prvi put počela nekontrolisano da mu se trese.
- Imao sam 13 godina i bio sam na času engleskog. Spustio sam nogu na pod i ona je počela da se trese. Nisam mogao da je zaustavim. Taj trenutak nikad neću zaboraviti. Vremenom je postajalo sve gore i gore, pa sam sa 16 godina morao da napustim školu. Roditelji su me godinama vodili kod raznih lekara i oni su mi stalno govorili: "Prestani da piješ i da pušiš i bićeš dobro". U februaru 1993, kad sam imao samo 21 godinu, dijagnostikovana mi je Parkinsonova bolest. Bio je to najstrašniji, a ujedno i najsrećniji dan u mom životu. Bilo je strašno što sam tako mlad morao da se suočim s teškim oboljenjem, a bio sam srećan jer sam konačno znao šta nije u redu sa mnom – ispričao je on.
Školovanje je nastavio kod kuće i postao je IT stručnjak. Kako je priznao, bilo mu je potrebno dve godine da prihvati da je bolestan.
- Danima sam samo sedeo u kući, a noću sam izlazio da me ljudi ne bi videli kako se tresem. Ljudi su bili iznenađeni kad bi čuli od čega bolujem tako mlad. Oni koji me ne poznaju, a sretnu me na ulici, najčešće su mislili da sam pijan ili drogiran. Najčešće te odmah etiketiraju, a da ni ne znaju šta je u pitanju – rekao je Džon.
Možda vas zanima…
Dve godine nakon postavljanja dijagnoze odlučio je da prigrli svoj život i živi najbolje što ume. Oženio se i dobio ćerku Oliviju (13), ali mu je supruga, nažalost, umrla pre sedam godina.
Život bez ograničenja
Džon danas radi na Univerzitetu u Lidsu i tvrdi da je prethodne tri decenije živeo bez ograničenja, iako je teško bolestan.
- Kod svake bolesti, pa i Parkinsa, najvažnije je da se čovek ne zatvori u sebe. Shvatio sam značaj vežbanja i trudim se da budem u dobroj kondiciji. Imam bolje i lošije dane, ali ne dozvoljavam da me to ograničava. Prošlog leta sam bio sa ćerkom na odmoru na Kanarskim ostrvima. Išli smo u obilazak brodom i ponudili su mi da vozim džet-ski. Rekao sam: "Zašto da ne?", seo i provozao se. Doduše, posle toga me je celo telo bolelo danima, ali sam bio srećna. Moji prijatelji koji znaju od čega sam bolestan bili su šokirani kad su videli kako vozim džet-ski – ispričao je on svoje nesvakidašnje iskustvo.
Džon veruje da ograničenja čovek sam sebi nameće, a ne samo bolest.
- Jasno mi je da ne mogu da uradim sve kao i drugi ljudi, ali ne dozvoljavam da me zaustave ograničenja u sopstvenoj glavi. Imam veliku želju da skačem padobranom. Znam da će biti teško naterati sopstveno telo na tako nešto, ali sam siguran da ću uspeti jednog dana – dodao je Džon.
Ovaj IT stručnjak dobrovoljno učestvuje u brojnim istraživanjima Parkinsonove bolesti, a najveća podrška mu je ćerka Olivija.
- Ona je tako zaštitnički nastrojena prema meni. Nije me briga šta će ljudi meni da kažu, ali ne želim da ona bude povređena. Kad mi neko ko ne zna da sam bolestan uputi neprimereni komentar, Olivija skače kao lavica da objasni da je njen otac bolestan i da nije lepo da se tako ophode prema meni. Ljudi pocrvene, izvinjavaju se i bude im neprijatno, ali ona ne dozvoljava da me bilo ko čak i pogleda popreko - zaključio je Džon.
Simptomi Parkinsonove bolesti
Parkinsonova bolest predstavlja neuro-degenerativno oboljenje koje se razvija usled ubrzane degeneracije i odumiranja nervnih ćelija u više regiona mozga. Bolest je neizlečiva, ali se može držati koliko-toliko pod kontrolom adekvatnom terapijom i redovnim vežbanjem. Uzrok bolesti nije utvrđen, a simptomi su sledeći:
- usporeni pokreti
- osećaj ukočenosti mišića ruku, nogu i vrata
- tremor, odnosno nevoljno drhtanje ruku ii nogu
- ograničeni pokreti i poteškoće sa hodanjem
Komentari (0)