Odrasli

KOBNA ISTINA O INSTANT NAMIRNICIMA, ŠTA MI TO U STVARI JEDEMO?! Stručnjaci upozoravaju: Ono što piše na etiketi skoro nikad ne odgovara sadržaju u pakovanju!

Profesorka i nutricionistkinja dr Jagoda Jorga upozorila je da savremeno društvo danas funkcioniše na upotrebi proizvoda u ishrani koji se brzo pripremaju, ali da oni, čak ni u slučaju da su etiketirani kao zdravi, to verovatno nisu.

11.10.2022 13:36

KOBNA ISTINA O INSTANT NAMIRNICIMA, ŠTA MI TO U STVARI JEDEMO?! Stručnjaci upozoravaju: Ono što piše na etiketi skoro nikad ne odgovara sadržaju u pakovanju!
shutterstock.com

Prehrambena industrija cveta u savremenom svetu gde ljudi nemaju mnogo vremena da troše na pripremu hrane i trude se da im sve bude što je moguće brže. Proizvođači su proširili asortiman gotovih ili instant-proizvoda i raduju se profitu koji će dobiti od njihove prodaje.

Američka studija koju prenosi britanski Dejli mejl pokazuje da navodno usled sve većeg broja dijetalnih pića i namirnica, koje ljudi s viškom kilograma kupuju, umesto mršavljenja dolazi do sve veće gojaznosti. Smatra se da globalno tržište mršavljenja vredi više od 300 milijardi evra, pri čemu najveći deo njegove profitabilnosti zavisi od broja kalorija i rastuće prodaje dijetalne hrane i pića. Kada se uporedi neverovatan uspeh tog sektora u odnosu na sve veći broj gojaznih osoba širom sveta, očigledno je da nešto ne funkcioniše.

Profesorka i nutricionistkinja dr Jagoda Jorga za Srećnu Republiku razrešava sve nedoumice u vezi sa tim.

Pritnskrin:Youtube/Stetoskop info

Dr Jagoda Jorga

- Kada su u pitanju upakovani proizvodi, upitno je da li sadržaj pakovanja odgovara sastavu etikete, a veoma često se dešava da ne odgovara. Recimo na pahuljicama piše da su sada sa smanjenim sadržajem šećera. Po definiciji namirnice kao što su pahuljice ili napici sa kakaom već su zašećereni. Kada vi svesno ne kupujete zašećerene namirnice, u tom slučaju je sama namirnica već zašećerena i to često enormno velikim količinama šećera. Najveći problem je što slatko podstiče dodatni unos hrane - upozorava naša sagovornica. 

Zaslađivači sami po sebi ne predstavljaju opasnost po zdravlje iako ljudi često smatraju da su oni kancerogeni. Dr Jorga potvrđuje da je to zapravo laž.

- Oni nisu u tom smislu štetni po zdravlje, oni su štetni u smislu da podstiču dalju želju za slatkim. A ljudi koji su već imali problem s viškom kilograma već su imali tu izraženu želju. Sve zamene za šećer veoma podstiču dodatnu potrebu za šećerom i u tom smislu ne pomažu ljudima da promene svoje navike. Osnovna stvar je neophodnost da ljudi promene navike - istakla je dr Jorga. 

Foto: Shutterstock

Ljudima je najbitnije da im hrana bude brzo gotova, pa pribegavaju instant-namirnicama s uverenjem da su one zdrave

U današnje vreme sve više i više namirnica je prerađeno, što nikako ne može da bude dobro.

- Danas recimo postoji hleb od žita, ali i hleb koji je dodatno prerađen. Takođe, i mleveni keks je još više prerađen, kao i ovsena kaša. Sve prerađene namirnice se modifikuju u smislu da se prevedu u kašasto stanje i da se ne žvaću. To je veliki problem, ne samo zbog sastojaka unutra, već i zbog koegzistencije - dodaje nutricionistkinja.   

Kako je dodala, loše je sve što je instant.

- Prehrambena industrija tu pogađa pravo u centar budući da ljudi nemaju vremena da spremaju hranu, a žele nešto zdravo. Pitanje je koliko je sve to što je začas gotovo uopšte zdravo. Cilj prehrambene industrije je profit, nije cilj da nas učini zdravima. Naš posao kao potrošača jeste da kažemo da nećemo da povećavamo profit na račun svog zdravlja. To će se rešiti ozbiljnom primenom zakonodavstva, ozbiljnom kontrolom. To što piše na etiketi ne znači da se slaže s onim što je unutra. Zdravstvena bezbednost je najbitnija, a kvalitet svega danas je disktutabilan - upozorila je dr Jorga.  

shutterstock.com

Grickalice su najprisutnije u svakodnevnoj upotrebi, a najmanje su zdrave 

Profesorka navodi i da sve što se gricka nije zdravo.

- Zašto ljudima treba nešto da grickaju? Zdrave grickalice ne postoje. Kome je potrebno da gricka? Čovek treba da jede i da završi s jelom. Najgore što može da se desi jeste da gricka dok vozi auto, na ulici, ili uz televiziju. Ili jedete ili ne jedete. Grickanje ne bi trebalo uopšte da postoji - naglasila je naša sagovornica. 

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)