Najava predsednika Aleksandra Vučića o izgradnji delfinarijuma u Srbiji izazvao je veliko interesovanje među roditeljima čija deca boluju od autizma, ali i među stručnjacima koji se bave ovom tematikom.
Delfinarijum u Srbiji biće prvi ove vrste u našem okruženju, čime naša zemlja još jednom jasno stavlja do znanja koliko brine o najugroženijima posebno o bolesnoj deci.
Šta kažu stručnjaci?
Kako je za Srećnu republiku objasnila neuropsihijatar prof. dr Slavica Đukuć Dejanović, ministarka prosvete jedna ovakva investicija ima ogromno opravdanje i biće podrška deci sa autizmom.
- Studije su pokazale da postoji poboljšanje na planu fizičkog napredovanja kod dece koja imaju komunikaciju sa delfinima. Naravno, sam delfinarijum će biti samo jedan od znakova brige i pažnje o deci koja imaju ovaj problem. Cilj je dete izvuče maksimum koji može uz pomoć roditelja i struke. Zaista sam ponosna na našu državu što na ovakav način brine o najsenzitivnijoj grupi naših građana, a to su deca sa mentalnim smetnjama - rekla je prof. Đukić Dejanović.
Kako je objasnila sa decom i delfinima će raditi specijalno obučeni asistenti pripremljeni za rad sa ovom vrstom mališana.
- Verujem da će svi dati svoj maksimum, a delfinarijum će biti samo podsticaj za masu drugih pristupa ovoj deci i roditeljima koji su neretko bili usamljeni - dodala je ona.
Možda vas zanima…
Reakcije roditelja
Najava izgradnje delfinarijuma u Srbiji izazvala je reakcije roditelja dece sa autizmom.
- Ja sam majka deteta sa autizmom i, verujte mi, oduševljena sam što će Srbija imati ovu vrstu terapije koju nemaju ni mnogo razvijenije zemlje. Čitala sam brojna svetska istraživanja na ovu temu i verujem da terapija sa delfinima može, barem delimično, da pomogne detetu. Ne treba zaboraviti da je svako dete sa autizmom priča za sebe, individualan pristup je neophodan, ali sama činjenica da imate mogućnost korišćenja jedne ovakve terapije puno nam znači - rekla je ova mama.
Ona nas je zamolila da ne objavljujemo njeno ime, jer se pribojava reakcije onih koji jednu lepu ideju oko delfinarijuma pokušavaju da pretvore u politički obračun.
Šta je delfinoterapija
Delfinoterapija se smatra jednom od efikasnih pomoćnih metoda i omogućava pozitivne rezultate u radu sa složenim manifestacijama autizma kod dece.
Brojna istraživanja o korišćenje delfina u terapeutske svrhe posebno kod dece sa autizmom sprovode se širom sveta. Jedna takva studija sprovedena je u Singapuru, a rezultati istraživanja koje je trajalo ggodinu dana su objavljeni su u Internacionalnom magazinu za specijalnu edukaciju (International Journal of Special Education).
MUSTAFA OZER / AFP / Profimedia
U istraživanju je učestvovalo 15 dece (10 dečaka i 5 devojčica starosti između 9 i 10 godina) sa visokofunkcionalnim autističnim poremećajem. Oni su prošli 12-mesečni program "Susret delfina za posebnu decu" (DESC) koji je sproveo Podvodni svet Singapura u laguni delfina u Sentosi. U terapiji su korišćenji indo-pacifički grbavi delfini, a utvrđeno je da su deca pokazala značajno poboljšanje i smanjenje autističnih simptoma nakon završetka ovog programa. Najviše rezultata je postignuto u komunikaciji i socijalnoj interakciji dece sa ovim teškim oboljenjem.
Simptomi autizma
Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Javljaju se češće kod dečaka nego kod devojčica, a prvi znaci mogu da se pojave u najranijem uzrastu deteta.
Roditelji već tokom prve godine mogu primetiti neke simptome i znakove poremećaja. Međutim, zbog velike varijabilnosti u ispoljavanju simptoma pouzdana dijagnoza je moguća tek oko drugog ili trećeg rođendana mališana.
Najčešći simptomi su:
- Beba ne brblja i ne gestikulira sa oko 12 meseci,
- Dete ne izgovara nijednu smislenu reč oko 16 meseci
- Ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2 godine
- Ne odaziva se na ime
- Prestanak ili gubitak govora u bilo kom uzrastu
- Ne prepoznaje majčin glas od 6 meseca
- Ne razume vokalizaciju sa roditeljima posle 6. meseca
- Dete ne gleda ljude u oči
- Mališan se ne smeje, deluje odsutno i kao da vas ne čuje kad mu govorite
Simptomi u početku mogu biti vrlo blagi ili neprimenti, ali se vremenom pogoršavaju, pa se primećuju i drugi znaci bolesti.
- Dete ne pokazuje interesovanje igranje sa vršnjacima
- Stoji po strani dok se druga deca igraju, nema prijatelje
- Detetov govor deluje mehanički sa neobičnim konstrukcijama kao da govori robot
- Mališan je preokupiran određenim predmetima, njihovom teksturom, mirisom, oblikom...
- Stalno insistiranje na istim stvarima i zahteva identične rituale oko hrane i kupanja
- Ne zanimaju ga društvene igre
Komentari (0)