Svetozar Stevin može se uvrstiti među najhumanije ljude u našoj zemlji i one koji i te kako znaju da prepoznaju potrebe drugih i kako da im pomognu. On je 2013. godine došao na ideju da na fakultetu u okviru seminarskog rada piše na temu terapijskih pasa, a već dve godine kasnije je teoriju i svoju ideju pretočio u stvarnost. Naime, tada je došao do psa Lare, koja je imala svega nekoliko meseci, nakon čega je sa njom počeo da trenira i istražuje terapijske moći svog ljubimca.
Lara je prvi terapeutski pas u Srbiji, koji ima 9 godina, i specijalno je obučena za pomoć i podršku deci sa smetnjama u razvoju. Ona uveseljava mališane i pomaže im u prevazilaženju izazova, pružujaći im osećaj sigurnost uz veliko strpljenje.
- Laru sam obučio da bude takva kakva je sada uz pomoć koleginice doktorke Dunje Kovač, koja je biheviorista i koja se bavi psihologijom životinja. Sa njom sam radio sve vreme i evo došli smo do ovog - uveo nas je u priču Svetozar Stevin iz udruženja "Prijateljska šapa", inače po profesiji fizioterapeut.
Njegov pas je česti gost u vrtićima na grupnim aktivnostima koje sprovodi pomenuta organizacija s ciljem da se deca usmere na to šta su životinje i šta podrazumeva briga o njima. Ipak, rad psa sa decom sa smetnjama u razvoju je daleko odgovorniji i humaniji, a podrazumeva posvećenost mališanima uzrasta od 6 do 7 meseci, pa sve do 13 i 15 godina.
- Kada pričamo o individualnim tretmanima sa decom sa smetnjama u razvoju to je nešto potpuno drugačije. Lara jeste terapijski pas i kao takva je uključena kao asistent na tretmanima sa decom sa smetnjama u razvoju. Tu gledamo uzrast deteta i dijagnozu, tačnije, o kakvim smetnjama je reč. Defektolozi rade sa mnom i Larom kako bi podrška deci bila sveobuhvatnija. Ako pričamo o deci koja imaju autizam, radimo na podsticanju kognitivnog razvoja, komunikacije i socijalnih veština i Lara je sve vreme uključena u rad. A ako je reč o deci sa motoričkim smetnjama, baziramo se na aktivnostima kroz koje podstičemo razvoj motorike. Ona je tu najviše motivator deci kako bi realizovali bilo koju aktivnost - objasnio nam je naš sagovornik.
Svaki od stručnjaka koji je deo tima na individualnim tretmanima sprovodi svoje aktivnosti, ali kada je Lara tu, napominje on, dosta tih akivnosti se mogu realizovati uz njenu pomoć.
- To je poput kineziterapije, gde se pokretom dete vežba da ustane, da puzi... Slična situacija je i sa Larom. Ako imamo dete sa cerebralnom paralizom trudićemo se da radimo na njegovom pokretu kroz maženje Lare, davanje granula, hranjenje, četkanje, bacanje loptica, dodavanje predmeta i slično - istakao je Stevin.
Kada je reč o druženju Lare sa decom u vrtićima, on napominje da je kod mališana izgrađena svest o životinjama i brizi o njima i da pokazuju radost pri susretu sa njom, ali da se dešava da ima i retkih primera gde se mališani plaše. Često je razlog iracionalan i posledica je stečenog straha i njegovog prenošenja od nekoga iz porodice.
- Deca žele da što više budu tu, da čuju i nauče, da pokažu svoje znanje i na kraju imaju trenutak sa Larom da se druže i da je maze - naglasio je Stevin.
Boravak sa ljubimcima, u ovom slučaju sa psima, pokazao se kroz praksu kao veoma delotvoran za razvoj dece i to na svetskom nivou. Naime, u svetu je sve češća praksa da životinje u većinu škola, vrtića i rehabilitacionih centara mogu da uđu bez problema, što je jasan dokaz o svesnosti njihovog značaja i uticaja na decu, ali i druge kojima je njihova pomoć neophodna.
- Kod nas, nažalost, svest o životinjama nije toliko visoka i nije na takvom nivou, mada se mi trudimo već nekoliko godina da tu svest podignemo. Ja sam zadovoljan, posebno zbog činjenice kako deca danas reaguju na Laru i kakva im je reakcija kada im, uz saglasnost roditelja, kažemo da će Lara doći kod njih u vrtić - zaključio je sagovornik Srećne Republike.
Komentari (0)