Jugoslavija je oduvek bila poznata po lepim ženama, a među njima se isticala i prva Mis Jugoslavije, Štefica Vidačić. Rođena je u Požegi 1909. godine, a postala je poznata kao "šarmantna mlada dama, skoro savršenih proporcija, zeleno-smeđih očiju", kako ju je štampa opisivala. Štefica je osvojila titulu Mis Jugoslavije 1927. godine, a samo četiri meseca kasnije, odnela je pobedu na izboru za najlepšu devojku Starog kontinenta.
Ova misica je imala život dostojan filmskog scenarija. Od skromnih početaka u Požegi, preko osvajanja titule Mis Jugoslavije i glumačke karijere u Berlinu, do tragičnih ljubavi i mirne starosti u Cirihu, njena priča obuhvata sve elemente filmske drame.
Iako je prošla kroz mnogo tuge, Štefica je ostavila neizbrisiv trag u istoriji Balkana, kao prva lepotica koja je ponela titulu Mis Jugoslavije.
Put ka slavi - od kioska do Evrope
Štefica je pre nego što je postala Mis Evrope, radila u kiosku, a neki izvori navode da je bila konobarica u jednom zagrebačkom kafiću. Međutim, nakon osvajanja titule, vrata sveta su joj se otvorila. Preselila se u Berlin, gde je koristila pseudonim Štefi Vida i započela glumačku karijeru. Iako nije postigla veliki uspeh na filmu, njena karijera donela joj je ljubav u vidu filmskog kompozitora Vilija Šmit-Gentnera, za koga se udala 1932. godine.
Tragična sudbina najlepše Jugoslovenke
Štefica je nakon razvoda od Šmit-Gentnera radila kao lektorka u Beču, a potom se udala za švajcarskog novinara Maksa Džoba. Međutim, nakon Džobove smrti u avionskoj nesreći, ona se okrenula književnosti i provela narednih 17 godina radeći lekturu i korekturu za jedan list u Cirihu. Uprkos tragičnim događajima u životu, pronašla je sreću sa Valterom Lenerom, sa kojim je provela 30 godina. Preminula je u Cirihu 2002. godine, ostavivši sav svoj imetak organizaciji "Greenpeace Schweiz”.
Možda vas zanima…
Lomila muška srca
Slomila je mnoga muška srca kada se udala za bogatog nemačkog reditelja, što je pokrenulo priče i legende. Jedna kaže da je ugledni gospodin Josip Tiljak, zbog nje počinio samoubistvo nakon čega je u novinama objavljeno njegovo oproštajno pismo. Za muzu ju je uzeo i poznati slikar tog vremena Robert Auer, koji je naslikao njen akt.
Najpoznatija je ipak legenda o Štefici i Miškecu. Miškec je bio zagrebački mladić koji je radio kao pomoćnik majstora i bio zaljubljen u Šteficu. Nakon što se Štefica udala, počeo je da pije, dao otkaz i postao prosjak. Kao prosjak uvek je spavao na istom mestu, pored Balkan prolaza, a devedesetih je taj prolaz nazvan "Miškecov prolaz".
BONUS VIDEO:
Komentari (0)