Zanimljivosti

OPTUŽIVALI SU JE DA JE OPŠTILA S OSMOGOIDIŠNJIM SINOM I DEVEROM i da je zemlju dovela do bankrota! Uspon i pad jedne od najčuvenijih kraljica u istoriji!

Francuska kraljica Marija Antoaneta jedna je od najpoznatijih istorijskih ličnosti za koju se vezuju mnogi nemili događaji u toj zemlji, ali za koje, kako se navodi, ne postoje istorisjki dokazi da ih je ona zaista i činila.

28.09.2022 20:01

OPTUŽIVALI SU JE DA JE OPŠTILA S OSMOGOIDIŠNJIM SINOM I DEVEROM i da je zemlju dovela do bankrota! Uspon i pad jedne od najčuvenijih kraljica u istoriji!
Foto: Wikipedia

Marija Antoaneta, rođena kao Marija Antonia Jozefa Džoana, bila je petnaesto dete u porodici Franca I Stefana i carice Marije Terezije. Već sa 14 godina udala se za tadašnjeg francuskog kralja Luja XVI koji je imao samo godinu više od nje.

Važila je za kraljicu punu vedrog duha, išla je u lov sa suprugom, obožavala decu, a pored svoja četiri naslednika (od kojih su Sofija i Luj Jozef preminuli), ona je poznata i po usvajanju više mališana, uključujući i ćerku sluškinje koja je preminula.

Ipak, tokom godina uspela je da navuče gnev naroda. Tako se za njen život vezuju brojne kontroveze, a u jednom trenutku je označena kao najomraženija kraljica koju je Francuska ikada imala. Opisivana je kao nemoralna rasipnica, bahata kraljica koja je destabilizovala kraljevinu i vodila je u propast. Ipak, da li je sve bilo baš tako?

Jedan od najpoznatijih citata u istoriji jeste upravo onaj kad je Marija Antoaneta navodno rekla Francuzima da ako nemaju hleba, da uzmu da jedu kolače. Ali, istorija nikada nije dokazala da je ona to zaista izustila.

- Do vremena kad je Marija Antoaneta došla na presto, Francuzi su tu rečenicu pripisivali stranim kraljicama francuskih kraljeva - istakla je Karolina Veber, autorka knjige o životu Marije Antoanete. 

Kako je u XVII i XVIII veku ekonomska nejednakost rasla, francuskim patriotama je bilo lakše ako misle da su kraljice rođene u inostranstvu neosetljive na njihove probleme. Počeli su da je osuđuju za rasipništvo dok narod umire od gladi. 

Još jedna bahata tradicija, koja je važila i pre njenog dolaska na dvor, pripisana je upravo njoj. Naime, Versaj je bio veoma prljavo mesto, ispunjeno životinjama i njihovim izmetom. Umesto da čiste svoje cipele, članovi kraljevske porodice i aristokrate su bacali cipele na svakih nekoliko dana. Takva "kultura" već uveliko je postojala kad je Marija Antoaneta zakoračila u Francusku.

- Nije je ona stvorila, kao što se često misli. Najmanje četiri člana kraljevske porodice su trošila na obuću više od nje, uključujući i brata Luja XVI i Šarla X, koji je naručivao 365 pari cipela svake godine - navode istorijski izvori. 

I dok je postojao niz problema koji su doprineli ekonomskim teškoćama u Francuskoj, Marija Antoaneta nije bila njihov glavni uzrok, već upravo suprotno - žrtveni jarac.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Axel (@east_77)

Inače, za Mariju Antoanetu se i javno i tajno govorilo da je promiskuitetna. Na pamfletima koji su se poput požara širili Francuskom, insinuiralo se da je spavala s mnogim muškarcima, ali i ženama, dok je u stvarnosti zapravo postojao dokaz da je imala samo jednog parnera. Predstavljanje kraljice kao žene koja spava sa svojim deverom, bio je jedan od načina revolucionara da pokažu da je monarhija korumpirana.

Situacija koja je dodatno pogoršala stvari jeste "Afera s dijamantskom ogrlicom" iz 1785. godine, kada su svi mislili da je Marija Antoaneta pokušala da se, preko kardinala Rohana, besplatno dočepa vrednog komada nakita koji je bio ukrašen sa 650 dijamanata.

U oktobru 1789. godine došlo je do kulminacije kada se narod pobunio zbog previsokih cena hleba i krenuo ka zlatnim kapijama Versaja. Razjarena rulja je poubijala članove kraljeve garde i upala u kraljičine odaje. Porodica je potom prebačena u dvorac Tiljerije u Parizu, a kralj i kraljica nisu zvanično uhapšeni sve do 1792. godine, kada su pokušali da pobegnu u Belgiju.

Januara 1793. godine, kralj Luj XVI je osuđen na smrt zbog zavere protiv države. Dozvoljeno mu je da provede nekoliko sati sa svojom porodicom pre nego što je pogubljen pred 20.000 ljudi. Njihovog osmogodišnjeg sina, Luj XVII, monarhisti su proglasili za naslednika, ali je republikanska vlast rešila da ga zatvori u samnicu gde je i umro 1795. godine. 

Marija Antoaneta je, s druge strane, početkom avgusta 1793. prebačena u Konsijeržeri, poznat i kao "predsoblje za giljotinu", a nakon dva meseca joj je i suđeno. Ona je u tom trenutku imala 37 godina, ali je prema rečima svedoka bila skroz seda. Suđenje je održano 14. oktobra 1793. godine i prema tvrdnjama prisutnih događaj je bio kratak i mučan. Tužilac je na svaki način pokušavao da je diskredituje, pa je svoje ispitivanje započeo pitanjem da li je imala intimne odnose sa osmogodišnjim sinom Lujem XVII.

Rano ujutru 16. oktobra 1793. godine straža je ušla u njenu ćeliju, odsekla njene sede pramenove i zavezala joj ruke. Nakon toga su je izveli na ulice Pariza i satima vozili do Trga Revolucije. Tu je i pogubljena na gilotini, što je izazvalo opštu euforiju u narodu. 

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)