Kultura

OTETO BLAGO KOJIM SE PONOSILA KRALJICA! Ovo je 8 dragocenosti koje je imperija UZELA OD DRUGIH, a među kojima su i POLNI ORGANI ŽENE! (FOTO)

Još za života kraljice Elizabete II neke od država pokrenule su postupak za vraćanje njihovog blaga koje je tokom širenja britanske kolonije poharano, a evo o kakvim se "čudima" radi.

18.09.2022 14:05

OTETO BLAGO KOJIM SE  PONOSILA KRALJICA! Ovo je 8 dragocenosti koje je imperija UZELA OD DRUGIH, a među kojima su i POLNI ORGANI ŽENE! (FOTO)
Tanjug/ AP

Englesko kolonijalno carstvo počelo je svoj pohod na ostatak sveta vekovima unazad, a svoj vrhunac snage, moći i ugleda doživelo je polovinom 19. veka pod krunom kraljice Viktorije. Najznačajniji posed Velike Britanije u to vreme bila je Indija - mnogoljudna, tada siromašna zemlja, koja je, s druge strane, obilovala bogatstvima pogodnim za eksploataciju. U ovom periodu Britanija je zagospodarila i Egiptom, Sudanom, Britanskom istočnom Afrikom, Rodezijom i Južnoafričkom unijom. Njen uticaj prostirao se i na Kanadu i Australiju, a od Kine je uspela da dobije mnogobrojne povlastice za trgovinu.

Tokom osvajanja Velika Britanija je, potpuno logično, prigrlila i velika državna blaga osvojenih država, a koja su i danas u njenom vlasništvu. Još tokom života poslednje engleske kraljice Elizabete II, koja je preminula prethodne nedelje u 96. godini života, države su pokrenule pitanje o artefaktima koji se nalaze na britanskom dvoru i u muzejima Ujedinjenog kraljevstva. Budući da je vreme kolonijalizma odavno završeno, mnogim zemljama je postalo prirodno da im zvanični London vrati ono što im je pre toliko godina uzeto.  

U britanskim muzejima nalazi se oko 8 miliona poharanih artefakta iz perioda kolonizacije. Iako tamošnji istoričari tvrde da to nije potpuna istina, činjenice pokazuju drugačije. Danas se u vlasništvu Velike Britanije nalaze bronzane ploče iz Benina, mermerne iz grčkog Partnenona, kao i mnogobrojni najređi dijamanti na planeti i druga blaga.

- Sve institucije  povezane sa pojavom evropske srednje klase poput muzeja, zavisile su od kulturnog nasleđa i artefakta svih delova imperije. Muzeji su osnovani u doba britanske imperije i dičili su se stranim dragocenostima kao da su njihova - istakao je za britanski Independent advokat za ljudska prava Džefri Robertson.

Prema istorijskim podacima, u britanskom kraljevstvu nalazi se 8 veoma značajnih artefakta koji su poharani iz kolonizovanih država.

Bronzane ploče iz Benina

Beninska bronza stigla je u Britaniju iz današnje Nigerije, koja je bila poznata kao Kraljevina Benin. Zemlja je bila ponosni vlasnik Bronzanih artefakata iz 13. veka koje su stvorili umetnici iz naroda Edo. Britanske snage su 1897. sprovele raciju u Benin Sitiju i ukrale više od 3.000 predmeta. Neki od tih dragocenih artefakata dodeljeni su v.d. oficirima, dok su drugi prodati na aukciji ili poklonjeni muzejima. 

- Muzej je posvećen aktivnoj saradnji sa nigerijskim institucijama u vezi s bronaznim pločama Benina, uključujući praćenje prenosa tih dragocenosti - piše na sajtu britanskog muzeja, međutim, ta insitucija nikada nije pristala da pomenute dragocenosti vrati Nigeriji, već da ih samo pozajmi toj državi.

Partnenonski mermer

Partenonski mermer još jedan je primer žestoke debate na relaciji britanskih muzeja i pravih vlasnika dragocenosti. Ploče na kojima su prikazani posetioci festivala u čast boginje Atine, kao i bitka kod Kentaura i Lapita, uzete su iz Grčke u periodu od 1801. i 1805. godine. Tada je Grčkom vladalo Otomansko carstvo, pa zemlja nije imala mnogo načina da se bori za svoja blaga. Danas, međutim, grčko Ministarstvo kulture vodi kampanju za povraćaj statua, tvrdeći da su skulpture silom skinute sa hrama i da je lord Elgin, koji je početkom 19. veka bio britanski ambasador u Otomanskom carstvu, namerno uradio tako nešto. Postoje pisani dokazi da je britanski diplomata zadužio Đovanija Batistu Lusijerija, italijanskog slikara, da uz pomoć specijalnih testera za mermer odvoji skulpture sa Partenona.

Kamen iz Rozete

Kamen iz Rozete je veoma važan egipatski artefakt. Reč je o bazaltnom bloku visine 114 cm i širine 72 cm, koji je izradio faraon Ptolemej od granodiorita. Datira iz 196. godine pre nove ere. Kamen je bio od ključnog značaja za dekodiranje egipatskih hijeroglifa. Prvi ga je uzeo Napoleon Bonaparta, a kasnije su ga kupili Britanci nakon poraza francuske vojske početkom 1800-ih. Egipatski zvaničnici dugi niz godina traže od Britanije da vrati kamen, ali bezuspešno. Trenutno je izložen u Britanskom muzeju u Londonu.

Kohinor dijamant

Kohinor je dijamant koji se smatra najskupljim na svetu, a može se naći na izložbi u Londonskom tornju budući da je smešten u kraljevskoj kruni. Istorija dijamanta kohinor stara je više od 5.000 godina. Na persijskom, njegovo ime znači "planina svetlosti". Daleke 1813. pripadao je vladaru Ranjito Singu (osnivaču Carstva Sika) i bio je u posedu njegove porodice u tvrđavi Lahor u Pakistanu. Britanci su ga uzeli 1849. godine i odneli u London. Očekuje se da će nakon smrti kraljice Elizabete II ponovo biti pokrenuta tema o skupocenom dijamantu i njegovom vraćanju u vlasništvo Pakistana. 

Mumificirane glave Maora

Tetovirane glave plemena Maora, uglavnom muškaraca, rođaci su sačuvali nakon njihove smrti. Tokom 19. veka Evropljani su nabavljali i trgovali Toi moko glavama, navodno u naučne svrhe, ali uglavnom su ih uzimali za izlaganje u muzejima Velike Britanije. Pruska fondacija za kulturno nasleđe saopštila je da će na Novi Zeland vratiti dve glave maora, poznate kao Toi moko, što je pre moguće. Toi moko glave imale su važnu ulogu u maorskim svetim ceremonijama.

Posmrtni ostaci Sare Bartman

Sara Bartman je umrla 1815. godine, ali je njena predstava nastavila da živi i posle nje. Njen skelet, mozak i seksualne organe posetioci muzeja u Parizu mogu da gledaju na velikom ekranu. Njeni ostaci nisu sahranjeni do 2002.  U Evropu ju je, podsetimo, doveo britanski doktor i nazvao je "pohotna Venera". Paradirala je u šou-programima u Londonu i Parizu, gde su posetioci pozivani da vide njenu veoma veliku pozadinu. Danas mnogi smatraju da je bila eksploatisana i vređana na rasnoj osnovi. Smatra se da je Sara rođena 1789. godine u Južnoj Africi. Majka joj je umrla kad je imala svega dve godine, a otac, koji je bio gonič goveda, kad je bila tinejdžerka. Zaposlila se u javnom sektoru u Kejptaunu, nakon što su joj holandski kolonisti ubili muža sa kojim je imala i bebu koja je umrla. U oktobru 1810. godine, Sara je navodno potpisala ugovor sa engleskim lekarom Vilijamom Danlopom i preduzetnikom Hendrikom Cezarom kako bi otišla u Englesku da učestvuje u šou zbog svog nesvakidašnjeg izgleda. Njeni osmrtni ostaci vraćeni u u Afriku za vreme vladavine Nelsona Mandele, dok su predhodno bili izloženi u muzeju u Parizu.

 

Rukopisi Makdala

Makdala rukopisi su verski tekstovi koje su Britanci preuzeli od Etiopljana posle bitke kod Makdale 1868. godine. Vše od hiljadu rukopisa tada je uzeto i na slonovima preneto u Britaniju. Oko 350 svetih rukpisa završtilo je u britanskoj bibilioteci.

Štene pekinezera

Luti je bio štene pekinezera koga su britanske vojne snage otele iz kineske carske, letnje palate. Naime, tokom 1860. godine britanske trupe su opljačkale palatu i naletele na psa. Kapetan vojske je štene poklonio kraljici Viktoriji za njenu kraljevsku kolekciju pasa. Kraljica je ljubimca nazvala Luti (pljačka) po načinu na koji je on dospeo u Englesku. 

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)