Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 20. januara obeležavaju dan Svetog Jovana Krstitelja ili Jovana Preteče koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan u Svetoj zemlji. Malo je poznato da se ova velika svetinja u hrišćanstvu nalazi na Cetinju, a da je vekovima pre nego što će završiti u Manastiru Svetog Petra Cetinjskog bila i u Žiči, i na Dedinju.
Ruku kojom je Sveti Jovan krstio isusa Hrista u Žiču je doneo Sveti Sava, prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Sveti Sava je dva puta odlazio na hodočašće u Svetu zemlju, što je u vreme u kom je on živeo bio veliki podvig. Kad se prvi prvi put vraćao iz Svete zemlje u otadžbinu, od Latina je kupio desnu ruku, odnosno relikvijar Svetog Jovana Krstitelja u kom je deo moštiju svetitelja. Ovaj relikvijar Sveti Sava je doneo u domovinu i dugo je bio čuvan u manastiru Žiča.
Pred pad Smedereva poslednja srpska despotica Jelena ruku Svetog Jovana Krstitelja poslala je svome ocu Tomi koji je bio gospodar današnjeg Peloponeza. Bežeći od Turaka, Toma je otišao u Rim, u nadi da će dobiti pomoć zapadnog hrišćanstva u borbi protiv Turaka. Ispred Rima, papa je sa svim kardinalima dočekao relikviju i poklonio je svom rodnom gradu Sijeni, gde se i danas nalazi.
YouTube/printscreen
U Istanbulu, u Topkapi saraju, nekadašnjoj rezidenciji osmanskih sultana, čuva se drugi relikvijar.
Relikvijar je dobijao oblik onog dela tela čiji je najmanji delić moštiju sadržavao. U Istanbulu u muzeju Topkapi saraj čuva se ruka Svetog Jovana Krstitelja koja je pala u ruke Turaka kad su zauzeli Carigrad. Takođe, u Turskoj se čuva i lobanja Svetog Jovana Krstitelja. Tu lobanju je vlaški vladar poklonio svetogorskom manastiru. Kad su harale bolesti, monasi su išli u te krajeve, nosili relikvije i molili se da prođe pošast.
Možda vas zanima…
Malteški vitezovi bili su tada na Rodosu i tražili su od sultana Bajazita II da im pošalje tu relikviju koja je bila u sultanovoj riznici. On im je uslišio želju. Posle 100 godina njegov potomak, sultan Murat III tražio je da se ruka vrati. Ali, kad su je davali, Turci nisu otvorili relikvijar da vide šta se od delova ruke u njoj nalazi. Vitezovi su bili vešti, otvorili su relikvijar, izvadili deo moštiju, zatvorili relikvijar i vratili ga u Topkapi saraj.
Kad je Napoleon Bonaparta rasformirao Malteški red, njegov general otišao je u Rusiju i caru Aleksandru Prvom predao tu relikviju. Ona je čuvana u dvorskoj kapeli. Kad je poslednja ruska carica napuštala Rusiju, ona je ponela relikviju. Preminula je u Danskoj 1928. godine, a relikvijar sa rukom Svetog Jovana Krstitelja ostavila je na poklon srpskom kralju i srpskom narodu u znak zahvalnosti što su Srbi kao niko drugi prihvatili emigrante iz Rusije. Relikvijar je čuvan na Dedinju u dvorskoj kapeli.
Kad je kralj Petar napuštao Beograd poneo je sa sobom ovu veliku svetinju. Došavši na Ostrog da se pozdravi sa patrijarhom Gavrilom, odlučio je da u manastiru ostavi relikvijar na čuvanje. Kraljica Marija Karađorđević bila je posebno vezana za relikvijar sa rukom Svetog Jovana Krstitelja. Zato i ne čudi što je prvo što je pitala kralja Petra bilo gde se relikvijar nalazi. Saznavši da je pod Ostrogom, duša joj je bila mirna, jer je imala veliko poverenje u monahe i znala je da će ruka kojom je Sveti Jovan krstio Isusa biti dobro čuvana.
Nije pogrešila. Danas se relikvijar sa rukom Svetog Jovana Krstitelja nalazi u Cetinjskom manastiru i čuva s velikom pažnjom i brigom kao svetinja neprocenjive vrednosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)