Oko sveta

PEŠAČKI VODIČ KROZ RIM: Čime to „Večni grad“ očarava i razočarava?

Vodim vas u šetnju Rimom i otkrivam vam sve što jeste i niste želeli da znate o italijanskoj prestonici!

24.05.2022 15:00

PEŠAČKI VODIČ KROZ RIM: Čime to „Večni grad“ očarava i razočarava?
Darko Ljubenović

Kao neko koje je u Italiji proveo lepši deo detinjstva i kome je ova zemlja ostala proštepana u srcu, malo je reći da sam se putovanju u Rim radovala kao malo dete. U potpuno bukvalnom smislu, veče pred let nisam mogla da spavam od uzbuđenja. Sećanja su počela da naviru i slike nekog prošlog života su me držale budnom, u stanju maštarenja, sve dok avion nije dotakao pistu rimskog aerodroma „Fjumičino“ i dok moja noga nije zakoračila na italijansko tlo.

Od tog trenutka, moje srce je za jedan otkucaj davalo dva. Neki bi to nazvali tahikardijom, ja to zovem ljubavlju. Ipak, nemaju baš sve ljubavi srećan kraj, a ja vam u tekstu portala Srećna Republika otkrivam i zašto. Nakon 4 dana intenzivnog pešačkog staža duž ulica, sokaka i budžaka Rima, ja sam shvatila da se i gradovi kao i ljudi menjaju i da je to razlog zašto mnoge ljubavi ispare. Magnet oslabi, a sa njime i privlačnost. Emocija postoji, nostalgija kuca na vrata, ali su stvari drugačije, ozbiljnije, odraslije i manje ružičaste. Pa da počnemo sa razotkrivanjem Rima.

Okupana suncem i tikriznim slapovima

Darko Ljubenović

Trg naroda

Dan prvi, obuvam patike i krećem niz ulicu Via Flaminia koja je moj smeštaj spajala sa čuvenim Trgom naroda (Piazza del Popolo), odakle vode putevi ka skoro svim znamenitostima Rima. Prvo što primećujem je da je Rim neobično prenatrpan i neuredan. Saobraćaj se odvija nekom čudnom magijom i igrom slučajnosti, budući da nikada ne znate odakle će iskočiti neki automobile ili skuter. Parking mestom se smatra svaki slobodni ćošak, ali i prikladnim mestom za ostavljanje smeća. Rim svakako ne spada u red najčistijih gradova, te je dobro imati ovo na umu kada dolazite u posetu.

Darko Ljubenović

Španske stepenice

Zatim me je put odveo do čuvenih Španskih stepenica, koje povezuju rimski trg Piazza di Spagna i crkvu Trinità dei Monti. Lepe, legendarne, užurbane, prepune života i turista koji se utrkuju da se na njima slikaju i zauzmu svoje mesto pod rimskim sunce, koje baš na ovom mestu sija posebnim sjajem. Odatle, reka turista se sliva do Fontane di Trevi, monumentalnog zdanja u centru Rima. Ona ne stari, večna je kao i sam grad, uvek lepa i impresivna. I pomalo zastrašujuća u svojoj slavi i veličini. Uvek prepuna ljudi koji se tiskaju da baš u nju ubace svoj novčić i požele želju. Tirkizna voda fontane mami uzdah iz grudi i divljenje, a ukoliko želite solo fotografiju bez neznanaca koji bi vam upadali u kadar, potrudite se da ovde dođete u cik zore. Samo vi i Fontana, da na miru popijete jedan moćan espreso i popričate nasamo o ostvarenju vaših želja.

Darko Ljubenović

Fontana di Trevi

Kada smo se već dotakli teme kafe, spremite se za šok veka. Italijani nisu baš gostoljubivi domaćini u restoranima i budite na to spremni kada ovde dolazite. Naime, kada im sednete u lokal sa željom da u njemu popijete kafu ili pojedete neki slatkiš, nemojte se čuditi ako vam konobari okrenu leđa i nestanu netragom kada saznaju da ne želite da ručate u njihovom restoranu. Ne bih verovala da mi se nije desilo. Kako biste ovo izbegli, uvek je bolje da pitate konobara ili hostesu da li imaju stolove koji nisu rezervisani za ručak, jer neki kafići imaju odeljak koji služi ovoj svrsi. To je za mene svakako bio hladan i neprijatan tuš, ali i lekcija. Sladoled je morao pasti već prvog dana i od srca preporučujem onaj sa ukusom pistaća, jagode i limuna. Mediteran u kornetu!

Darko Ljubenović

Čuvani italijanski sladoled

Gastro turizam

Darko Ljubenović

Ostaci Rimskog foruma

Drugog dana sam se obrela u parku Vile Borgeze, pravoj oazi u središtu ovog prometnog i užurbanog grada. Odatle sam se zaputila ka trgu Piazza Venezia, koja će vam oduzeti dah svojom impozantnom veličinom i svevremenskom lepotom. I kao što svi putevi vode u Rim, tako i svi putevi u Rimu vode do Koloseuma, i to stazama pored Rimskog foruma. Ostaci prastatih zdanja, kolonade i lukovi vas autoritetom svoje starosti prosto teraju da ih poštujete. A onda ugledate Koloseum, moćan, surov, ponosan i nepokolebljiv. Zaštitni znak italijanske prestonice i to sa punim pravom. Uvek u dobrom društvu ljudi iz celog sveta, tako rimski, a tako internacionalan. Panteon nije mogao da izostane, te je valjalo odati počast ovom netaknutom hramu.

Darko Ljubenović

Piazza Venezia

Darko Ljubenović

Koloseum

A veče je obećavalo, jer sam se tada obrela u hramu pice, restoranu L'antica Pizzeria Da Michele. Onaj ko nije probao božanstvene gurmanluke ove picerije nije pokucao na vrata raja. Ja jesam i osećaj je nestvaran. Nešto najbolje što ćete ikada imati priliku da pojedete. A onda se okrenete i iza leđa vidite Džuliju Roberts kako vam se osmehuje sa zida. I nakon par minuta guglanja shvatite da je ona upravo u napuljskom ogranku te iste picerije snimala svoj čuveni film “Jedi, moli, voli”. Ako je dovoljno dobro za Džuliju, dovoljno je dobro i za mene. Restoran neupadljivog izgleda i vrhunskih užitaka za nepce postoji od 1870. godine i od tada oduševljava mušterije. Morate probati da biste poverovali.

Darko Ljubenović

Panteon

Darko Ljubenović

Nenadmašna italijanska pica

Darko Ljubenović

Džulija Roberts sa osobljem picerije

Hleba i igara!

Darko Ljubenović

Stadion Olimpiko

Treći dan je bio rezervisan za sport i slatkiše. Poseta teniskim terenima Foro Italiko i stadionu Olimpiko u severnom delu Rima je pravi praznik za ljubitelje belog sporta i fudbala i prava poslastica za one koji vode da pešače. Kada smo već kod poslastica, i njima je posvećena pažnja, budite bez brige. Prepodne je bilo rezervisano za kanole, hrskave, kremaste, mirisne i opojne u isto vreme. Moja nova merna jedinica za savršeno. Uveče je izbor pao na tiramisu, koji je na moju veliku žalost podbacio. Ili je samo pao pod naletom svog sicilijanskog protivnika sa pistaćima.

Darko Ljubenović

Kanoli

Hrana za dušu i telo

Darko Ljubenović

Vatikanski vrtovi

Dan četvrti je osvanuo, a sa njim i poseta Vatikanu. Posle probijanja kroz naizgled beskonačne redove i more turista, našli smo se u najmanjoj državi na svetu. Impresivne kolekcije Vatikanskog muzeja, umetnička dela koja vam iz prve ruke prenose istoriju, besprekorno uredni vrtovi i Sikstinska kapela vam otvaraju kapiju u neki drugi svet.

Darko Ljubenović

Bazilika svetog Petra

Bazilika svetog Petra me je svojom kolonadom zagrlila i poželela mi srećan put, koji je duž reke Tibar i njenog keja vodio do četvrti Trastevere. Ako ikada poželite da saznate kako izgleda Skadarlija u izvedbi Rimljana, posetite ovaj ljupki kvart. Zidovi obrasli puzavicama i cvećem, restorančići, uske ulice i visoke zgrade koje pružaju hlad iscrpljenom turisti su poput onih iz bajke. Boemština izbija iz svake cigle Trasteverea, koji odiše jedinstvenom romantikom i šarmom. Poslednja turistička tačka koja je sastavni deo folklora Rima je poseta spomeniku Usta istine (Bocca della Verità).

Darko Ljubenović

Reka Tibar

Darko Ljubenović

Trastevere

Ova antička mermerna maska, uzidana u zid portika rimske Crkve Svete Marije iz Kosmedina, se smatra prvi detektorom laži i zamkom za neverne supružnike. Na svu sreću, Ljubenovići su ovaj test prošli sa odličnim uspehom! Veče koje je trebalo da bude proslava godišnjice braka je dobilo potpuno drugačije obrise u trenutku kada smo otkrili da je osoblje restorana koji smo rezervisali bilo najblaže rečeno neljubazno, neprofesionalo i negostoprimljivo, što se videlo po njihovom ponašanju, ali i hrani koja nam je servirana. Ako je poenta rižota u nekuvanom pirinču, a paste sa pečurkama u živim vrganjima i gnjecavim fetučinama, onda sam ja živela u nekoj drugoj Italiji. Punih tanjira i sa razočaranjem u srcu, izmirili smo račun za hranu koju NISMO pojeli. Ono što nije pokvareno ne treba ni popravljati, te smo mi otišli na picu i pozdravili se sa Rimom na najbolji mogući način.

Darko Ljubenović

Usta istine

Nikad zbogom, samo doviđenja

Petog dana smo mahnuli gradu u bojama terakote, sa nebom nepreglednog plavetnila i visokih krošnji pinija i krenuli put Beograda, koji nas je dočekao raširenih ruku u ranim jutarnjim časovima. Rim je ogroman, a tome u prilog ide i činjenica da sam na dvevnom nivou u proseku prelazila po 20 kilometara špartajući ulicama i trgovima “Večnog grada”, a da sam ga i dalje ostala gladna i željna. Dobro se znamo, Rim i ja. Kao i svako prijateljstvo, imamo uspone i padove, volimo se pa se ne podnosimo, ali uvek imamo želju da se vidimo. Upravo zato ću mu ovo poručiti za kraj - A presto, Roma!

 

Komentari. (0)