Ljubaznost je besplatna, a čini čuda u međuljudskim odnosima. U ranom detinjstvu kroz vaspitanje deteta roditelji usađuju deci ovu plemenitu osobinu, učeći je da se prema drugima ophode uz poštovanje i da budu „otvoreng srca“. Iako je danas ova osobina devalvirala i mnogi će je uporediti sa prevelikom i nepotrebnom „finoćom“ činjenica je da neke vrednosti ipak ostaju i nemaju svoju prolaznost.
Kroz pozitivne primere i prateći roditeljski model ponašanja, deca razvijaju emocionalnu inteligenciju koja će im pomoći da razumeju sopstvene i tuđe emocije.
Ukoliko ste roditelj i posedovanje ove osobine pripisujete urođenom instiktu i karakteru koje dete samo po sebi ima, dobra vest je da se ova osobina ipak može naučiti.
- Ova veština se uzima ponekad zdravo za gotovo, ali je sigurno da ona omugućava detetu da doprinese i pomogne ljudima zbog čega se ono oseća bolje - tvrdi terapeutkinja Stefani Barsa, član neprofitne organizacije protiv nasilničkog ponašanja "Dečija mreža ljubaznosti".
Ukoliko roditelji žele da odgoje ljubazno dete, koje će umeti da prepozna da je nekome potrebna pomoć ili da ume da se zahvali na nekoj usluzi, evo na šta treba da obrate pažnju.
Građenje emocionalne inteligencije
Mnogi smatraju da je za uspeh u životu potrebno da imate dobar IQ ili obrazovanje, a retki će priznati da je upravljanje svojim emocijama najveći uspeh koji sebi možete da pripišete. Emocionalno inteligentni ljudi znaju da prepoznaju neku emociju, da se motivišu, budu samopouzdani, ali znaju i da prepoznaju kod drugih njihova osećanja i da se ponašaju u skladu sa njima.
Možda vas zanima…
Ova veština se naravno stiče i roditelji bi trebalo deci da usađuju određene vrednosti kako bi ona umela da prepoznaju tuđe osećaje i samim tim bila i ljubazna.
unsplash.com
Najlakši način da se polako stiče ova veština je vežbanje emocija sa detetom. Prepoznavajući emotikone i reakcije na određenom crtežu ili u crtanom filmu dete će moći da razlikuje emocije i da se ponaša u skladu sa tim.
Pohvale i priznanja
Nema veće satisfakcije i motivacije od ohrabrenja i pohvale koju dobijemo od okoline, za nešto što smo učinili, a ono je dalo pozitivan rezultat. Tako je i sa decom. Navike ljubaznih reči stiču se kroz nagrade, komplimente i odobrenja roditelja.
Ukoliko je dete pomoglo oko nekog posla u kući, iako se radi o sitnim "asistencijama", treba ga pohvaliti i reći da vam je njegova pomoć značila i da bi vam bilo teško bez njega. Detetu ćete usaditi osobinu da ubuduće ponudi pomoć ukoliko je potrebna ili da se zahvali na njoj.
pexels.com
Vežbajte ljubaznost sa detetom
Lako je davati primere i objašnjavati, ali je potpuno druga stvar vežbati sa detetom i jasnije mu približiti šta je ljubaznost i koliko je ona važna u međuljudskim odnosima. Najbolji primer je kroz gledanje crtanih filmova, ako su deca mlađeg uzrasta. Neki neljubazan postupak lika iz crtanog filma, trebalo bi da dete natera da da drugačiji odgovor i prepozna šta je trebalo reći ili kako postupiti. Kada su odrasla deca u pitanju, volontiranje može biti odličan način da razviju ovu osobinu.
Na kraju, deca se upravljaju postupcima svojih roditelja i usvajaju slične obrazce ponašanja. Da bi im dali pravi primer kako biti ljubazan smejte se više, nudite pomoć jedni drugima i osuđujte ružne reči i dela. Vaš mališan će na taj način postati ljubazno dete, koje će umeti da prepozna tuđe emocije, ali i da kontroliše i na pravi način usmerava svoje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)