Imon Dolan (48) decenijama je uzalud pokušavao da poporavi odnos sa svojom majkom Terezom. Išao je kod psihijatra, pokušao više puta da razgovara s njom, ali uzalud. Pre 12 godina poslednji put je razgovarao sa njom i zauvek prekinuo svaki kontakt. Dolan je nedavno saznao da mu je majka umrla i tad je, prema sopstvenom priznanju - zapevao od sreće?!
- Kad sam saznao da mi je majka umrla osećao sam se kao da mi je ogroman teret spao sa pleća, iako je nisam ni čuo, ni video 12 godina ranije. Iskreno, bio sam srećan i, koliko god to zvučalo čudno, zapevao sam od sreće. Odmah sam pozvao svoju sestru i moje prve reči su bile:" Ding dong veštica je mrtva!“ - počeo je svoju ispovest Dolan.
Kako tvrdi, od ranog detinjstava je trpeo batine i užasno zlostavljanje svoje majke Tereze.
- Redovno me je tukla me je dva do tri puta nedeljno. Često sam znao da poturim svoja leđa kako bi spasao brata i sestru. Vređala me je, ponižavala i fizički kažnjavala i kad sam odrastao. Kad je naš brat Tomi poginuo u saobraćajnoj nesreći 1999. sestra i ja smo plakali ne samo od tuge za njim, već smo mu zavideli što se spasao majčine torture - dodao je on.
Čak i kad je odrastao i odselio se iz majčinog doma, ona je nastavila da ga maltretira na najrazličitije načine.
- Znam da je bila moja majka, ali ta žena je bila čisto zlo i uništila mi je život. Decenija me je maltretirala, ni jedan psihijatar nije mogao da mi pomogne - kazao je Dolan.
Možda vas zanima…
Prema njegovim rečima tek u srednjim godinama je shvatio da mora da stavi tačku i prekine svaki odnos sa majkom ako želi da ima koliko - toliko normalan život.
- Došao sam do tačke kada više nisam mogao da podnesem njen teror. Sećam se, bio je april i proleće moje omiljeno godišnje doba. Bio sam srećan iako mi je teret pritiskao grudi. Pozvao sam je i posle uobičajenih pitanja o zdravlju počela je da me ponižava i vređa. U tom trenutku kao da mi je nešto puklo pred očima. Zaustavio sam je i zauvek se oprostio od nje - dodao je on.
Ipak, trebalo je da prođe još dosta godina da se konačno oslobodi tereta koji je nosio na plećima od detinjstva.
- Brat, sestra i ja smo odgajani u nehumanim uslovima, ali smo uspeli da zadrživo ljudskog iako smo zauvek bili oštećeni. Ne znam odakle ljudi misle da kao roditelji imaju pravo da rade sa svojom decom šta im padne na pamet. Kad sam počeo da pišem knjigu shvatio sam koliko sam nesrećan i koliko mi je ta žena zapravo uništila život. Dan kad je ona umrla bio je dan kad sam ja počeo da živim - poručio je on, a prenosi Dejli mejl (Daily mail).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)