Posle pet sinova bračni partneri Barni i Dajan odlučili su da usvoje devojčicu. Između na hiljade ponuđenih kandidata Dajan je za oko zapala crnooka devojčica tužnog lica. Kad su počeli da se raspituju o njoj radnica socijalne službe im je rekla da je bolje da potraže drugo dete. Ali, kako je kasnije ispričala Dajan, nešto u njenim očima ju je privuklo i želela je samo nju i nijednu drugu.
- Nešto nije u redu s njom. Nekako je divlja - kazali su im u socijalnoj službi, ali Barni i Dajan su insistirali.
Nemajući kud, u socijalnoj službi su im ispričali jezivu tajnu koja se krila iza života nesrećne devojčice. Imala je ozbiljne mentalne probleme, a kako i ne bi kad je prošla pakao od strane svoje biološke majke koja ju je zanemarivala.
Danijel Kroket imala je samo sedam godina kad ju je policija pronašla u oronuloj kući na Floridi. Komšije su danima na prozoru kuće viđali golo dete, a nakon što je neko pozvao policiju, pripadnici organa bezbednosti su upali u dom njene majke Mišel Kroket. Od onoga što su videli, potpuno su zanemeli. Pored dva sina tinejdžera, Mišel je u kući krila i ćerku za čije postojanje niko nije znao. Kad ju je pronašla policija, sedmogodišnja devojčica je na sebi imala samo prljavu pelenu. Kosa joj je bila puna vaški, nije govorila, jela je na flašicu, nije mogla da hoda i živela je u ormaru u kom je imala mali, prljavi dušek na kom je spavala.
- Policajac sam 27 godina, ali ovakav slučaj zanemarivanja deteta nikad ranije nisam video. Njena majka je osuđena na dve godine kućnog pritvora i to uslovno. Da sam se ja pitao, dobila bi 20 godina robije, zaslužila je da gori u paklu - kazao je detektiv Mark Holste koji je bio među policijcima koji su upali u jezivu kuću kada je devojčica pronađena.
Danijel je najveći deo dana je provodila u mraku, a ponekad bi se iskrala i stajala na prozoru na kome je i primećena. Nikad nije izašla iz kuće, niti je videla drugo ljudsko biće osim majke. Bila je toliko mršava da neuroni u njenom mozgu nisu mogli da se normalno razviju. Scena je bila toliko strašna da su čak i policajci plakali kad su je videli.
- Jela je samo na flašicu, nikad nije okusila čvrstu hranu, pa je trebalo da prođu meseci da bi se njen stomak navikao na drugačije namirnice. Osim na prozoru ona do sedme godine nije videla sunce, nije čula cvrkut ptica, nije udahnula svež vazduh ... Radili smo genetske i neurološke testove, njene neurološke veze u mozgu nisu bile razvijene delom zbog neuhranjenosti, a delom zbog potpune izolacije od spoljnog sveta - rekla je psiholog Kejtli Amstrong.
Da stvar bude gora, lekarske analize su pokazale da se ona rodila kao zdrava i napredna beba, a da joj je život uništila majka.
- Ne razumem kako neko može da uradi tako nešto bilo kom drugom živom stvoru, a kamoli sopstvenom detetu - dodala je Amstrongova.
Uprkos svemu, Barni i Dajan su usvojili Danijel i pružili joj topao dom i puno ljubavi koju nije imala od biološke majke. Punih deset godina su pokušavali da joj pomognu, preselili su se na ranč sa domaćim životinjama i konjima, ali se Danijel teško oporavljala od traume koju je preživela zbog užasnog zanemarivanja u prvim godinama života.
- Jela je četkicu za zube, razbijala bi sva jaja u frižideru, pila kečap... Nije mogla da govori, nismo mogli da dopremo do nje uprkos trudu. Sve smo pokušali, ali uzalud. Ipak, ja se nikad neću odreći svoje ćerke i činiću sve što mogu da joj olakšam, ali njen život je zauvek i nepopravljivo uništen - kazao je Barni kroz suze.
Zbog svog stanja Danijel je završila u specijalnoj ustanovi za mentalno obolele, a lekari su verovali da ima neki vid autizma. Barni je redovno posećuje, ali ona živi u svom svetu.
I dalje ne govori, a uglavnom je u invalidskim kolicima, jer ne može da hoda. Šenon Vilson koja radi kao negovateljica u ustanovi je jedina kojoj Danijel dozvoljava da joj priđe bliže, očešlja je ili ošiša. Često se češe po rukama, ali je naučila da namesti krevet i da prljav veš ubaci u korpu za pranje.
- Najviše voli da sedi napolju na suncu, u ljuljašci ili na tremu. Samo sedi i gleda praznim pogledom u daljinu - rekla je Vilsonova, a piše sajt Prodžekt Tamba baj (projects.tampabay).
Komentari (0)