Odavno je poznato da gojaznost nikako nije dobra po zdravlje, ali i to koliko ona, kada su u pitanju žene, može da bude kritična u vreme trudnoće. Dosad se, međutim, nikada nije potvrdilo kakve tačno posledice višak kilograma može da izazove kod deteta, sve do nedavno sprovedenih istraživanja na miševima. Naime, ustanovljeno je da veća količina masti u telu majke može direktno da utiče na mentalno zdravlje novorođenčeta, pa i na pojavu stanja poput depresije.
Naučnici su sprovodili eksperiment na skotnim ženkama miševa koje su bile na ishrani s visokim sadržajem masti. Međutim, ono što je interesantno, jeste da se pokazalo da majčina gojaznost negativno utiče na mušku mladunčad, dok dok malenih ženki miševa nije primećen nikakav poremećaj. Navodno, kod mužjaka, još dok su u majčinom stomaku, usled masti dolazi do pojačanog lučenja serotonina, hormona koji utiče na raspoloženje, što dalje, tvrde naučnici, može da bude uzrok pojave depresivnog ponašanja kod mladunčadi.
Rezultati studije objavljeni su krajem novembra u časopisu "Metabolizam", a istaknuto je da sve ono što je ustanovljeno kod miševa može da važi i za ljude. Zapravo, mi smo, baš kao i miševi, prilikom promena raspoloženja skloni da izgubimo interesovanje za neke aktivnosti u kojima inače uživamo. Naučnici su pošli od te činjenice i na nizu eksperimenata utvrdili u kojoj su meri mužjaci miševi, rođeni od gojazne majke, manje uživali u ispijanju sirupa od onih čija majka nije imala višak masti. Ustanovljeno je da su i te kako razvili neki oblik depresije.
pexels.com
Ključni deo istraživanja bio je usresređen na rezidentne imune ćelije u mozgu poznate kao mikroglija (vrsta neurologije koja se nalazi u celom mozgu i kičmenoj moždini). Da bi utvrdili da li mikroglija "preteruje" sa lučenjem serotona u trudnoći, naučnici su analizirali sadržaj ćelijskog "želuca" pomoću 3d aparata. Na taj način su otkrili da muškarci koje su rodile majke s visokim sadržajem masti imaju mikrogliju sa znatno većom količinom serotonina od onih koje su na svet donele žene uobičajene građe. To znači da povećana akumulacija masti signalizira mikrogliji preko placente da stvara serotonin, međutim, ostalo je nejasno zašto se to dešava samo kod muških jedinki, ali ne i ženskih. Takođe, ostalo je pitanje kako tačno mast može mozgu embriona da šalje bilo kakve signale preko placente barijere.
Interesantno je da su istraživači obezbedili placentno i fetalno moždano tkivo kako bi utvrdili da li se sve nadeveno odnosi i na ljude kao i na miševe i otkrili da što je više masti bilo u placentnom tkivu, to je manje serotonina otkriveno u mozgu muškaraca. To, naravno, nije važilo za žene.
Možda vas zanima…
Studija sugeriše i to da nisu sve placente stvorene jednako, ali će svakako pomoći stručnjacima, ali i roditeljima, u prevenciji nekih poremećaja raspoloženja uzimajući u obzir faktore životne sredine poput akumulacije masti tokom ishrane.
Komentari (0)