U susret tradicionalnom Osmom martu, suprug je još sinoć pitao mene i njegovu majku šta želimo za poklon. Svekrva i ja smo se samo pogledale, nasmejale i svaka nastavila sa svojim obavezama. Iako sam prilično feministički nastrojena, sećam se da mi je jedan muškarac davno rekao da sam prilično slatka, samo da nekako uvek “moram” da kažem šta mislim i prilčno ratoborno branim svoje stavove, što i “nije baš ženstveno”. Uz to je još i dodao: “Šteta, tako lepa, ali samo kada bi prećutala nešto”.
Klara Cetkin i mnoge pre nje, a ni posle nisu ćutale, pa što bih i ja ikome ćutala? Dok razmišljam o tome setim se jedne poznanice koju je suprug uvek izvodio na večeru povodom Osmog marta. Onda bi pozirali kao prase na ražnju, samo bi im falila jabuka u ustima i to bi svuda objavljivali. Svaki put kada bih pomislila da treba negde izaći za Osmi mart bi mi slika njih dvoje iskočila pred očima i naježila bih se. Po mom mišljenju, slavljenje Osmog marta je kao da slavimo ravnopravnost žena samo jednog dana godišnje. Baš kao što je i 14. februar; kao da slavimo ljubav tog jednog jedinog dana, a čak pravoslavci i ne slave Svetog Valentina.
- Neću da budem prase skinuto sa ražnja na Osmi mart! Tada izalaze sve žene koje inače muževi nikad nigde ne vode, sem tad. Ukoliko hoćeš da mi kupiš nešto za Osmi mart, kupi onu skupu hranu za mačku, nema skuplja od te, a znaš da je alergičan na sve ostale, uzmi 2 kg - odgovaram hladno.
Iako umem da zablistam poput filmske zvezde na slavljima na koje sve ređe idem, jer se u mojim godinama retko ko udaje, kod kuće sam živo rasulo. Kompletan haos, ali budući da mi je život u haosu, zašto ne bi bila i garderoba. Vučem se u pidžami koje obožavam da nosim po ceo dan, a suprug me počasti “komplimentom”. Glavna uvreda mu je da ličim na svoju majku koja se prilično ugojila, međutim budući da je bio posebno nadrndan rekao je da ovako ošišana i u toj pidžami ličim na moju pokojnu babu. Mislim se, baba je bila bolja riba od keve, to mi još dođe kao kompliment.
- Nisam mislio na to kao kompliment - odgovara mi, uz samo njemu priličan sarkazam.
- Svakako je moja baba pred smrt izgledala 10 puta bolje od tvoje babe pred smrt - odgovaram za kraj “jutarnjeg” razgovara među bračnim partnerima posle skoro 20 godina, inače sasvim normalna konverzacija.
Izgleda da je osećao grižu savesti, tek kada je bio u nabaci po marketima doneo mi je malo cveće u saksiji. Kaže, bilo je na akciji, mada on nije tip koji kupuje cveće, to bi mu uvek trebalo nacrtati. Unutra je bila pobodena poruka “I love you” (“Volim te”).
- Znaš već… - daje mi cveće.
Nikada nije znao da izrazi osećanja. Pomišljam koliko se mi, žene, razlikujemo od muškaraca. I dalje me pita šta konkretno hoću da mi kupi za Osmi mart. Kažem, “iznenadi me”. U tom trenutku ulazi naš sin u spavaću sobu i vidi saksijicu slatko upakovanu, pita šta je to, onda vidi poruku, koja je tu jedino zbog Osmog marta.
- Vauuuu, tata te ipak voli! Babaaaaa, mama i tata se i dalje voleeeee! Ovaj Osmi mart je super, sad mama zna da je tata voli - čujem ga kako priča babi...
Komentari (0)