Gubitak najbliže osobe je najteža stvar sa kojom se čovek može suočiti, a mnogi kroz tu bol prolaze različito. Ebi Feltham iz Ričmonda u jugozapadnom Londonu se okrenula alkoholu još od svoje 14. godine kako bi se izborila sa smrću svog oca. Sve je počelo sa jabukovačom koju je redovno konzumirala u parku da bi prešla kasnije na pivo i viski, koji je ispijala i po dve boce dnevno. Ova devojka od 35 godina je radila u barovima kako bi sakrila lošu naviku koja je postala zavisnost, dok je putovala širom sveta deset godina.
- Pila bih mnogo. Kada mi je bilo najgore pila sam nekoliko flaša žestokog pića dnevno. To bi počelo od trenutka kad bih se probudila do uveče kada bih se onesvestila - kaže Abi, a prenosi San.
Printscreen/TikTok/abifeltham
Budući da je imala probleme sa mentalnim zdravljem i traume koje je vukla još od detinjstva smatrala je da je piće jedini način da se izbori sa svojim gubicima i problemima. U vreme pandemije Ebi je morala da se vrati iz Kanade u dom svojih roditelja u Berkširu. Počela je da pije da bi kasnije, nakon tri nedelje doživela neku vrstu "prosvetljenja", što joj je promenilo život.
Dok je čistila boce od vina i piva, koje su bile uz ivicu kreveta, u torbu za otpatke imala je deža vu da je isto to radila kada je imala 16 godina. Od tada nije dodirnula alkohol.
- Ovo je nešto što sam radila kao dete da sakrijem da pijem od mame. Čistila sam flaše i sela sam na kraj kreveta neispuštajući torbu za otpatke. Pogodilo me sve odjednom. Osećala sam se kao da mi je ogledalo postavljeno na lice.- ističe Ebi.
Možda vas zanima…
Njena zavisnost seže od ljutnje i ogorčenosti koje imala prema sebi još kao klinka, misleći da je "autsajder". Mislila je da je alkohol prečica da se poveže sa nekim i bude kul, a onda je kasnije zaista počela da pije i uživa u tome. Kada je upoznala svog tadašnjeg dečka mislila je da je njena depresija izlečena ali je nakon preseljenja u Kanadu i posle raskida počela da puši krek. Izgubila je u međuvremenu svoj posao konobarice zbog zavisnosti od droge i alkohola zbog čega je morala da se vrati u Britaniju.
Odvikavanje je išlo teško jer je prošla kroz brutalne simptome kada je bila bolesna tokom pandemije. Osećala se iscrpljeno i umorno, međutim, nakon svega toga je želela da postane bolja i svakim danom se osećala jačom, videvši da sve ide na bolje.
- Sada sam zaista stabilno i imam miran život. Imam dečka i zajedno smo godinu dana. Radim na svom mentalnom zdravlju i idem dva puta nedeljno na terapije - kaže Ebi.
Ona dodaje da je napokon sve u njenom životu mirno. Ebi na svom profilu na društvenim mrežama sada pokazuje snimke gde uživa u životu putujući i ispunjavajući svoje vreme kvalitetno.
Komentari (0)