Postoji nešto posebno u sećanju na učiteljicu koja nas je naučila da pišemo svoje prvo slovo, da čitamo, računamo... To su najčešće i prvi uzori u životu, autoriteti koje pamtimo ceo život. Lorli Šik, učiteljica iz Minesote čitav radni vek je provela u učionici podučavajući generacije i generacije đaka.
U penziju je otišla 1989. godine, a kasnije, nakon smrti svog supruga, preselila se u starački dom. Iako daleko od školskih hodnika i dečje graje, niti prošlosti još nisu bile prekinute.
Jednog običnog jutra, sedeći ispred televizora, Lorli je na ekranu spazila poznato lice koje je probudilo uspomene. Bio je to voditelj jutarnjeg programa, Kori Hepola, njen bivši učenik. Prošlo je gotovo 30 godina od kako mu je bila učiteljica, ali ona ga je odmah prepoznala. Ne po odelu ni po frizuri, već po izrazu lica koji je, kako kaže, i dalje nosio onu istu dečačku iskru.
Zapanjena i ganuta, odmah je posegnula za svojim starim školskim foto - albumom, pažljivo ga prelistala i pronašla ga. Tada je odlučila da napiše pismo njegovim roditeljima.
- Sa velikom dozom ponosa upravo gledam svog bivšeg učenika, a vašeg sina, kako vodi jutarnje vesti. Još uvek ga mogu zamisliti sa njegovom kratkom tamnom kosom za školskom klupom - napisala je ona.
Lorli nije skrivala emocije i u pismu je zamolila roditelje da mu prenesu njene pozdrave.
Možda vas zanima…
- Volela bih da ga vidim još jednom ako to to moguće - napisala je ostarela učiteljica.
Roditelji su pokazali sinu pismo, a on je reagovao bez trunke dileme i otišao da poseti svoju ostarelu učiteljicu.
- Morao sam da je vidim ponovo - rekao je Kori.
Njihov susret je bio vrlo emotivan i za Korija i za ostarelu učiteljicu. Prisećali su se školskih dana, starih drugova, priča s časa, dečjih nestašluka i poruka koje su ostale urezane duboko u njihovim životima.
Najdirljiviji trenutak je usledio kada je Lorli iz svoje kutije uspomena izvukla pismo koje je Korijeva majka napisala 1988. godine, dok je on bio njen đak.
- Želela bih da vam se zahvalim jer ste Koriju učinili prvu godinu školovanja jako zanimljivim iskustvom. Uživao je u svakom trenutku, a zadnjeg dana nije mogao da prestane da plače, jer je shvatio da sledeće godine neće dolaziti kod vas u razred. Ostavili ste pozitivan trag na njegov život, i živote druge dece. Treba da budete ponosni na sebe - pisalo je u pismu.
Evocirajući uspomene stara učiteljica nije mogla da zadrži suze, a emotivan je bio i Kori. On se zahvalio staroj učiteljici i priznanao da ne bio to što jeste da nije bilo nje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)