Na društvenim mrežama pojavila se priča koja je rasplakala pola sveta. Napisla je jedna baka, učiteljica u penziji koja je priznala da se ogrešila o jednog dečaka u vreme dok je još radila u školi. Kako je sa suzama u očima opisala ova žena, on je bio učenik kome je predavala u osnovnoj školi.
- Od prvog dana mi nije bio simpatičan. Uvek je bio nekako tužan i potišten, stalno je sedeo u zadnjoj klupi. Nije imao drugove, deca su ga često ponožavala i ismejavala zbog izgužvane i prljave majice, pantalona koja su visila na njegovom mršavom telu. Više puta sam pokušavala da razgovaram s njim, ali uzalud samo je ćutao i gledao u pod - ispričala je ona.
Prema njenim rečima bio je loš đak, a ona bi uhvatila sebe kako mu sa zadovoljstvom crvenom olovkom piše jednicu ispod domaćeg zadatka.
- Te godine jedva se provukao i završio razred. Nije pokazivao nikakve emocije kad sam mu pružila đačku knjižicu i rekla da tokom rasputa pročita neku knjigu. Samo je zurio u pod, uzeo knjižicu, strpao je u džep i otišao - dodala je ona.
Kad je došao septembar i nova školska godina odlučila je da porazgovara sa njegovim bivšim učiteljem koji se vratio sa višemesečnog bolovanja. Ono što je saznala potpuno ju je šokiralo.
- Kad sam ga upitala za tužnog dečaka rekao mi je da je on bio sjajan učenik sve do pre nekoliko meseci kad mu je umrla majka. Od tog trenutka sve se proemnilo, postao je povučen, izbegavao je ostalu decu. Gledala sam ga šokirana, nisam imala pojma da dečak pati zbog smrti majke. Što je najgore ni otac baš nije obraćao pažnju na njega, draža mu je bila čašica - rekla je učiteljica.
Možda vas zanima…
Credit: RUSS ROHDE / ImageSource / Profimedia
Od tog trenutka njen odnos se prema tužnom dečaku zauvek promenio. Ponovo je pokušala da razgovara s njim ovog puta o smrti njegove majke, ali je on to odbio.
- Nisam htela da mu bude neprijatno, pa nisam insistirala. Kad bi loše uradio školski zadatak nisam mu odmah davala jedinicu već sam pokušavala da mu pomognem. Svaki dan sam ostajala s njim posle časova kako bi smo vežbali matematiku, učili gramatiku... Posle mesec dana pokazao je izuzetan napredak. Nikad više nisam pomenula njegovu majku već smo razgovarali samo o školi i ocenama - dodala je ona.
Nakon što je završio osnovnu školu dobila je prvo pismo od njega.
- Draga učiteljice, ti si najbolji učitelj kojeg sam imao u životu - napisao joj je dečak.
Te noći je dugo plakala zbog tužnog dečaka. Nekoliko godina kasnije stiglo joj je drugo pismo u kome joj se ponovo zahvalio i obavestio je da je završio srednju školu i upisao Medicinski fakultet.
Nekoliko godina kasnije dobila je još jedno pismo.
- Draga učiteljice, bilo mi je teško na fakultetu, ali nisam odustajao. Uskoro ga završavam i postaću lear. Još uvek ste najbolji učitelj u mom životu - pisao je on.
Četiri godine kasnije stiglo je još jedno njegovo pismo.
- Draga učiteljice, postao sam lekar hvala vam što ste verovali u mene. Upoznao sam divnu devojku i ženim se. Voleo bih da na venčanju vi sedite pored mene umesto moje majke - napisao je on.
Ove reči su slomile staru učiteljicu koja je satima plakala. Prihvatila je njegov poziv. Kad su se sreli posle toliko godina starica je zagrlila svog ulenika.
- Hvala vam što ste verovali u mene i što ste mi pomogli da postanem ono što jesam - rekao joj je on.
Ona ga je nežno pomazila po obrazu kao majka.
- Ne, sine, hvala tebi što si me naučio da budem pravi učitelj i bolji čovek - kazala je ostarela učiteljica svom nekadašnjem učeniku.
Nema reci, samo suze. Hvala uciteljice.