Jedna od najtežih stvari koje bračni partner može doživeti jeste trenutak kada voljena osoba prestane da ga prepoznaje. Alchajmerova bolest nemilosrdno briše uspomene, odnosi i identitet, ostavljajući iza sebe prazninu. Mnogi supružnici koji se suočavaju sa ovim izazovom opisuju osećaj kao gubitak voljene osobe dok je ona još uvek tu - telo je prisutno, ali duša koju su nekada poznavali i sa kojom su delili životne trenutke polako nestaje. Uprkos svemu, neki ljudi ostaju uz svoje partnere do kraja, pokazujući da prava ljubav nadilazi čak i zaborav.
Jedan takav primer dolazi iz staračkog doma, gde osamdesetogodišnji starac svakog dana dolazi kako bi nahranio svoju suprugu, iako ga ona više ne prepoznaje.
- Deda, kako to da i dalje dolazite? Ona ne zna ko ste - upitao je novinar sa saosećanjem, posmatrajući starca kako pažljivo hrani svoju suprugu.
Monkey Business Images/Shutterstock
Starac ga je pogledao, pa strpljivo odgovorio.
- Sinko, mi smo zajedno proveli skoro šest decenija. Voleo sam je kad je bila mlada, kada su joj oči svetlele od radosti, kada je mogla da mi priča svoje snove. Sad, kad ne zna ni moje ime, zar bih je mogao napustiti - odgovorio je starac, pomalo umorno.
Novinar je klimnuo glavom, duboko dirnut njegovim rečima.
Možda vas zanima…
- Zar vam nije teško? Vidim da vam ruke drhte, da hodate sporo - nastavljao je novinar.
Deda se nasmejao i odmahujući rukom objasnio mu.
- Teško? Teško je samo onima koji ne vole. Meni je ona i dalje ona ista žena koju sam oženio. Možda je bolest odnela njena sećanja, ali nije odnela moju ljubav prema njoj - zaključio je.
Ova priča o ljubavi, odanosti i ljudskoj snazi brzo se proširila, podsećajući mnoge na pravu suštinu bračne povezanosti. U vremenu kada se odnosi često mere trenutnim zadovoljstvom, ovaj starac je podsetio da je prava ljubav bezuslovna i da ne nestaje čak ni kada sve drugo izbledi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)