Čuveni pevač i boem Toma Zdravković preminio je 30. septembra 1991. pre više od 33 godine. Iza sebe je ostavio vanvremenske hitove koji se i danas rado slušaju i pevaju. Njegov buran život i danas intrigira ljude i poštovaoce njegove pesme.
Pre četiri godine pojavio se film "Toma" inspirisan životom legendarnog boema. Svi se sećaju da se kroz film često provlači scena buketa belih ruža koji su za njega imali posebno značenje. Naime, kao vrlo mlad i tada anoniman pevač Zdravković je pevajući u tuzlanskom hotelu "Bristol" upoznao plavokosu lepoticu po imenu Slavica rodom iz Travnika. Zaljubljiv po prirodi Toma nije mogao da odvoji oči od plavokose lepotice koja je bila ostavarenje svih njegovih snova.
Uplovili su burnu romansu, voleli su se svađali i mirili se. Zaljubljen kao nikad ranije planirao je da se oženi Slavicom, ali su se zauvek rastali kad je video kako sedi u kafići sa tada poznatim fudbalerima Dragoslavom Šekularacem i Zoranom Miladinovićem koji su se podsmevali njegovom pevanju. Raskinuli su posle burne svađe u njegovom hotelu i godinama nije čuo ni reč o njoj, osim da živi u Sarajevu.
Posle nekoliko godina jednog leta dok je pevao na crnogorskom primorju na recepciji hotela ga je sačekao telegram.
- Meni se godinama niko nije javljao, ni od kuće, niti sa bilo koje strane. Ma, ni moji iz Pečenjevca nisu mogli da znaju gde sam. Ja sam se od njih otkačio i išao od kafane do kafane. Uzmem telegram, a u njemu stoji da se hitno javim jednom lekaru u sarajevskoj bolnici. Lekar, koji je poslao telegram, dodaje da je Slavica teško bolesna i želi da me vidi. To me je totalno šokiralo - pričao je mnogo godina kasnije Zdravković.
Toma se odmah spakovao i zaputio ka Sarajevu gde je u bolničkom krevetu jedva prepoznao devojku koju je nekad silno voleo. Ležala je mršva i iznemogla od bolesti, a samo nekoliko dana kasnije dobio je telegram u kome su mu javili da je Slavica umrla.
Možda vas zanima…
Tuga koja se skupila u njegovoj duši izlila se na papir, a on je napisao najtužniju pesmu u svom životu - "Buket belih ruža". Ovo su stihovi ove pesme koja opisuje tragediju i izgubljen jedan mladi život:
Buket belih ruža
Majko draga uberi mi
Buket belih ruža
Zavi ruže divno cveće
U maramu crnu
Da odnesem svojoj dragoj
Pokraj odra njenog
Da poljubim usne njene
Mrtve, potamnele
Zbog čega si tako mlada
Morala da umreš
I mrtvu te volim dušo
Moj zeleni cvete
Moj će život uvenuti
Bez ljubavi tvoje
I u grob ću s tobom leći
Najmilije moje
Sad na grobu dvoje mladih
Majke oplakuju
Otvori se crna zemljo
Vrati decu našu
Još su mladi da im lice
Crna gruda skriva
Otvori se zemljo crna
Vrati moga sina
Kad je otiša na travničko groblje Toma je na njenu humku spustio upravo buket belih ruža.
- U Travniku sam sedam, osam godina prvi i jedini put otpevao pesmu posvećenu njoj. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, već opelo - prisetio se mnogo godina kasnije Zdravković.
Komentari (0)