Kultura

Ovo je sudbina SRPSKE MAJKE HRABROST: Dečak sa najpotresnije fotografije 2. Svetskog rata preživeo je i Oluju

Na čuvenoj fotografiji je Milica Tepić sa sinom i ćerkom koji bežeći od neprijatelja lutaju planinom, a ova slika je svedok stradanja srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata

27.07.2022 08:55

Ovo je sudbina SRPSKE MAJKE HRABROST: Dečak sa najpotresnije fotografije 2. Svetskog rata preživeo je i Oluju
foto: Žorž Skrigin/Wikipedia

Jedna od najpotresnijih fotografija koja opisuje stradanje srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata nastala je u januaru 1944. Napravio je sin ruskog imigranta i partizanski fotograf Žorž Skrigin i nazvao je „Majka Knežopoljka“.

Na fotografiji se vidi mlada majka umotana u maramu koja na leđima nosi dečaka dok za ruku vodi devojčicu dok lutaju Potkozarskim bespućima. Prst desene ruke stavila je na usne kao da želi da utiša decu i spreči da njihov plač privuče pažnju neprijatelja. Fotografija se, kao svedok stradanja i borbe za opstanak tokom Drugog svetskog rata, danas kao jedan od eksponata nalazi u Muzeju holokausta u Aušvicu.

foto: Žorž Skrigin/Wikipedia

Milica Tepić sa decom je bežala po planini do kraja rata ali su uspeli da prežive

Teška sudbina

Iza ove čuvene slike krije se teška sudbina žene na slici Milice Tepić  ali i njenog sina Branka (80).  On je 2 puta morao da napusti svoj dom i u bežanju pronađe spas. Prvi put sa samo 2 godine dok ga je na leđima nosila majka bežao je od Nemaca i Ustaša, drugi put je proteran u Oluji 1995. kad je sa ženom morao da napusti selo kod Siska i skloni se kod sina u Bosansku Gradišku. Tri godine kasnije vratio se u Hrvatsku gde živi i danas kao jedan od malobrojnih srpskih povratnika.

Milica je bila trudna sa sinom kad su Nemcu za primer obesili njenog muža koji se priključio partizanima. Branko je rođen u zbegu i ime je dobio po ocu. U intervjuima koje je davao za beogradske medije on je opisao šta se dešavalo s njim i njegovom porodicom nakon što su u strahu od ustaškog terora morali da pobegnu u planinu.

- Bio sam mali i ne sećam se mnogo lutanja po planini sa majkom i sestrom. Znam da je mama pored mene na leđima nosila i jedan zavežljaj sa šerpom. Lutali smo po planini i krili se, a živeli smo od hrane i vode koju su nam davali dobri ljudi. Spavali smo u šumi pod bukvom i kad pada kiša i sneg, trzali se na svaki šušanj. Kad bismo se umorili od pešačenja, hladni, promrzli i iscrpljeni mama bi u nekom zaklonu podložila vatru da nam skuva nešto za jelo – ispričao je mnogo godina kasnije Branko za RTS.

Njih troje bežali su po planini sve do kraja rata kad su se vratili u rodno kozaračko selo Komlenac. Milica je umrla 1949.  pa su Branko i njegova sestra Dragica prešli da žive kod ujaka.

Sestra mu se rano udala a bistri i pametni Branko iskoristio je stipendije države kao dete palog borca i završio za nastavnika biologije i hemije.

Opet bežanje od Ustaša

Branka je 1995. zadesila zla kob pa je 1995. po drugi put u životu morao da beži pred ustašama. On i supruga su proterani iz sela u blizini Siska iz vikendice u kojoj su živeli nakon što im nije dozvoljeno da kao i svi drugi hrvatski državljani otkupe stan dobijen od države u Sisku.

- Iz Hrvatske smo izbegli 1995. kad je počela hrvatska akcija "Oluja" i prešli kod sina u Bosansku Gradišku. Vratili smo se žena i ja tri godine kasnije, ali u selo Paukovo. Hrvatski Ured za obnovu i smeštaj prognanika i povratnika ponudio je da nam, umesto stana, renovira vikendicu. Pare su dobili iz međunarodnih donacija, ali ni do danas nismo dobili ni dinara – rekao je Branko koji poslednje 3 godine od kad mu je umrla žena živi sam.

BONUS VIDEO:

 

 

Komentari. (0)