Kineska carica Ciksi smatra se jednom od najmoćnijih žena u istoriji ove zemlje. Zanimljiv je njen životni put koji je prošla kako bi došla na tron.
UŽIVALA OČEVO POŠTOVANJE ALI NE I U JAVNOM ŽIVOTU
Rođena 1835. godine, devojka koja će steći slavu kao udovica carica Ciksi nije pokazivala očigledne znake buduće veličine. Ova devojka, zahvaljujući dobroj sreći i nepopustljivoj odlučnosti, dospeće na vlast u Kini, postavši carica udovica, vladajući kao kraljica regent od 1861. do svoje smrti 1908. godine, jednog od najburnijih perioda u istoriji Kine.
Svojom gvozdenom voljom i oštroumnim umom pomogla je da se Kina transformiše iz srednjovekovnog društva u modernu silu na globalnoj sceni. Ostalo je nekoliko konkretnih zapisa o Ciksinom životu pre 16. godine. Bila je Manču, etnička manjina na vlasti od 1600-ih, a njeno nasleđe je sprečilo da joj noge budu vezane, što je tradicija kineske etničke većine, Han. Njena porodica su najverovatnije bili državni službenici. Verovatno je znala da čita, piše, crta i šije. Neki istoričari kažu da je njen otac tražio njen savet i cenio njeno mišljenje koliko i sina. Poštovan položaj u njenoj rodnoj porodici ne bi zadobio poštovanje Ciksi u spoljnom svetu. Njeno mišljenje je malo značilo muškarcima. Kao i druge tinejdžerke u to vreme, 16-godišnju Ciksi je morala da predstavi njena porodica da bi je smatrala konkubinom novokrunisanog kineskog cara Sjanfenga. Izabrana kao supruga nižeg ranga, Ciksi je napustila svoju porodicu da živi u Zabranjenom gradu sa drugim ženama u carevom haremu.
Možda vas zanima…
ROĐENJE CARA I VLADAVINA
Rodila je sina, Zaichuna, koji je postao car Tongzhi nakon smrti cara Xianfenga. Ovo je bilo suprotno tradicionalnim pravilima nasleđivanja dinastije Qing koja je vladala Kinom od 1644. Preuzela je ulogu suverene carice udovice i svrgnula grupu regenata. Efektivno je kontrolisala kinesku vladu u kasnoj dinastiji Qing tokom 47 godina, od 1861. do svoje smrti 1908. Iako je CiKSi odbila da usvoji zapadne modele vladavine, podržala je tehnološke i vojne reforme i pokret za samopojačanje. Podržavala je principe reformi Sto dana iz 1898. godine, ali se plašila da bi nagla implementacija bez birokratske podrške mogla biti kontraproduktivna.
Postojala je napetost između Ciksi i njenog sina, kao i između reformatora i tradicionalista, što je pojačano uticajem akademika i savetnika Kang Youweija. Iako je Ciksi pomogla u transformaciji Kine iz srednjovekovnog društva u modernu silu na globalnoj sceni, njene metode i odluke često su bile predmet kontroverzi.
MOĆNA ŽENA IZ SENKE
Uspela je da nametne svoj autoritet uprkos inferiornom položaju koji je strogi sudski protokol davao ženama: carica udovica je predsedavala sastancima iza paravana, pošto ministri nisu smeli da je viđaju. Nikada nije ušla u prvi deo Zabranjenog grada, koji je bio rezervisan za cara. Umesto toga, oslanjala se na lojalne muškarce da sprovedu svoje odluke, kao što je princ Gong, koji je bio na čelu Velikog carskog saveta.
Pošto je vladala iza kulisa, njena dostignuća su pripisivana drugima, dok su je protivnici predstavljali kao lukavu, krvožednu zaverenicu. Guverneri Mandžua (koji su dominirali etničkom većinom Han) bili su podeljeni između onih koji su se suprotstavljali zapadnjacima i onih koji su, poput Ciksi želeli da modernizuju Kinu kako bi podstakli njenu ekonomiju kako bi izbegli potpunu potčinjenost Zapadu, kao i Japan, koji je postati ozbiljna pretnja Kini. Ciksi se zalagala za vesternizaciju — ali ne u potpunosti. Na primer, trebalo joj je skoro 20 godina da dozvoli kompletnu izgradnju železničke pruge jer nije želela da remeti grobnice predaka koje su ležale u blizini predložene linije. Nije htela da promoviše tekstilne fabrike jer su Kineskinjama oduzimale posao. Takođe je znala da postoji mnogo protivljenja reformama među ljudima, od običana preko državnih službenika do plemića, koji su mrzeli takozvane varvarske zapadnjačke običaje.
Zvanično, Ciksi je morao da se povuče kada je Tongdži postao punoletan 1873. Dve godine njegove vladavine, epidemija velikih boginja ubila je mladog cara, koji nije ostavio naslednika. Neki su verovali da je Ciksi željna moći otrovala svog sina da bi se držao vlasti, ali ne postoje dokazi za ubistvo. Mračne glasine su kružile oko Ciksi, i to ne poslednji put, piše Nacionalna geografija.
KONTROVERZNI POVRATAK NA TRON
Ciksi je ponovo preuzela uzde Vlade, usvojivši sina svoje sestre i princa Čuna i imenovavši ga za cara. Ona je krenula u drugi talas modernizacije, uvodeći električnu energiju i eksploataciju uglja. Ona je započela rat sa Francuskom kako bi se suprotstavila njenim teritorijalnim ambicijama na granici između Kine i Vijetnama, koji je završio u zastoju. Napetost između Ciksi i njenog usvojenog sina, kao i između reformatora i tradicionalista, pojačana je uticajem akademika i savetnika Kang Juveija. Njegovi reformski predlozi su osvojili Guangsua, ali Ciksi mu nije verovala. Kang je umešao cara u zaveru da je ubije, ali su njihovi planovi otkriveni 1898. Kang je pobegao u Japan, a Guangsu je stavljen u kućni pritvor, ostavljajući ga kao marionetu, ali ga je efikasno uklonio sa vlasti. Ciksi je nastavila da vlada Kinom do svoje smrti. Preživela je niz kriza. U januaru 1902. Ciksi je najavila niz reformi koje su uzdrmale sve aspekte kineskog života. Legalizovani su brakovi između Hana i Manču partnera. Vezivanje stopala, običaj koji se dugo praktikovao kod Han devojaka, bilo je zabranjeno. Proširena je sloboda štampe. Godine 1906. Ciksi je najavilao da će Kina biti transformisana u ustavnu monarhiju sa izborima.
Komentari (0)